WWW World Wide Web najpopularniji servis Interneta - PowerPoint Presentation

Slide1

WWW

World Wide Web

najpopularniji servis Interneta

Slide2

WWW je nastao na osnovu projekta inženjera Tim Bernes – Lia iz CERN-a, laboratorije u

Ženevi

, koji je imao ideju da olakša pristup i rad sa obimnom istraživačkom dokumentacijom. Njegova ideja je bila da tekst svakog dokumenta može da sadrži “žive” veze u elektronskom obliku – linkove sa

drugom

dokumentacijom. Na taj način čitalac može direktno da se prebacuje na razne dokumente ili određene delove dokumenata. Ovakav tekst se naziva

hipertekst

i savršeno se uklapa u mogućnost Interneta da poveže računare širom sveta.

Hiperveze

(hiperlink) omogućavaju jedinstven način pronalaženja informacija – pritiskom miša na hipervezu prikazuje se dokument na koji ona upućuje, stranica koja je trenutno na ekranu se zamenjuje novom.

Slide3

Osnovne komponente WWW servisa

Protokol kojim se servis distribuira (HTTP)

Format dokumenata kojima se sadržaj servisa distribuira (HTML)

Server (Web server ili HTTP server)

Klijent (Web čitač)

Adresa dokumenta (URL)

Slide4

HTTP

Hyper Text Transfer Protokol

Osnovni protokol za distribuciju sadržaja na Web-u. Osnovna funkcija ovog protokola je prenos zahteva za HTML dokumentima (od strane klijenta ka serveru) i prenos sadržaja HTML dokumenata (od strane servera ka klijentu)

Slide5

HTML format

HTML (Hyper Text marcup Language) je jezik iz porodice jezika za označavanje (nije programski jezik). Klasičan HTML dokument se sastoji od dve celine: zaglavlja i tela dokumenta. Podaci u zaglavlju su namenjeni Web čitaču i sadrže informacije o

naslovu dokumenta

, ključnim rečima, isl. Telo dokumenta je deo namenjen za prezentovanje.

Slide6

Web čitač (Web Browser)

Programi koji omogućuju čitanje HTML dokumenata i sve grafičke i multimedijske datoteke pridružene tim stranama

Internet Explorer

Mozzila Firefox

Opera

Netscape Navigator

Slide7

URL

Uniform Resource lokator

Lokacija na kojoj se određena stranica nalazi na Internetu

Primer jedne URL adrese:

http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html

http://: prvi deo URL-a označava vrstu resursa ili metod za preuzimanje stranice

www: vrsta stranice na internetu, u ovom primeru označava da se stranica nalazi na Web-u

tailspintoys.com: naziv servera koji čuva sve informacije

g

ames: direktorijum (fascikla) na serveru koja čuva Web stranice

newgames.html: naziv stranice na Web lokaciji koju želite da vidite

Slide8

Web Log

Jedan od efekata razvoja web-a, koji je primećen u skorije vreme, je da su ljudi počinjali da pišu komentare o proizvodima ili prodavcima, putovanjima ili specijalnim ponudama, u stvari pisali su na skoro svaku temu. Konačno ljudi su počeli da pišu o sebi, i počeli su da komentarišu svaku temu čak i bez nekog naročitog razloga (kao što je iskustvo u

shopping-u

). Ovo je dovelo do nastanka blogova i nove aktivnosti nazvane blogiranje (blogging).

U suštini, blog je onlajn dnevnik ili časopis koji jedna osoba održava i ažurira na ad hoc ili redovnoj osnovi. Sama reč „blog“ je skraćenica od „web log“, i ukazuje na sličnost sa unosima u dnevnik od strane brodskog kapetana kao pisano svedočanstvo dnevnih aktivnosti i dokumentacije koja opisuje putovanje broda.

Slide9

Blog na web-u je obično sekvenca kratkih tekstova u kojoj se unosi pojavljuju po obrnutom redosledu izdavanja, tako da se poslednji unos uvek pokaže prvi. U svojoj najosnovnijoj formi, blog se sastoji samo od teksta. Bez ikakvih dodatnih mogućnosti i, naročito, ako je razdvojen od prijavljivanja i RSS-a, blog je, otuda, ne više od vrste dnevnika koju može držati bilo ko (na primer fizička lica, ljudi na značajnim pozicijama, političari, glumci, muzičari, kompanije, itd.). Međutim, danas većina blogova ide preko jednostavne funkcionalnosti. Tako da danas postoje blogovi koji se fokusiraju na umetnost (artlog), fotografiju (photoblog), video (vlog), muziku (MP3 blog), audio (podkasting) i koji su deo šire mreže društvenih medija.

Egipatski bloger Karim Amer (Kareem Amer) je optužen za vređanje Egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka i Islamskih institucija u svom blogu. To je bio prvi put u istoriji Egipta da se sudilo blogeru. Nakon kratkog suđenja koje se održalo u Aleksandriji, bloger je proglašen krivim i osuđen na četiri godine zatvora.

Bilo kao bilo, blogovi su postali veoma popularan medijum za ljude da izraze sebe i svoje stavove.

Do Septembra 2007. godine, endžin za traženje blogova Technorati je evidentirao više od 106 miliona blogova.

Slide10

WIKI

Kao i blog, wiki predstavlja novi oblik komunikacije na web-u. Wiki predstavlja web stranicu ili kolekciju stranica koja dozvoljava korisnicima da dodaju, uklone, i izmene neki od dostupnog sadržaja, ponekad bez potrebe za registracijom ako je wiki javnog tipa. Prema tome, wiki je izmenljiva stranica ili kolekcija stranica koja ne zahteva od korisnika da znaju da napišu dokument u HTML-u.

Izraz „wiki“ je izveden iz Havajske reči „wikiwiki“ što znači „brz“. Stoga, ime sugeriše posedovanje brzog medijuma za kolaborativno izdavanje sadržaja na web. Obično se pravi razlika između jedne „wiki strane“ i „wiki“ kao skupa stranica koje su povezane mnoštvom linkova, jednostavne, lake za korišćenje, i predstavljaju korisnički-održavanu bazu podataka za kreiranje sadržaja

.

Slide11

Uopšte ne čudi to što danas postoje wiki-ji za skoro svaku temu. Jedan od primera je i

The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy (Autostoperski vodič kroz galaksiju)

(www.bbc.co.uk/dna/h2g2).

Ovaj wiki je kreirala kompanija The digital Village, čiji je vlasnik bio Daglas Adams (Douglas Adams) koji je i napisao popularno delo. Danas je vođen od strane BBC-ja (British Broadcasting Corporation) koji ga je preuzeo nakon Adamsove smrti. Adams ju je stvorio u pokušaju da shvati svoju viziju otvorene enciklopedije čiji bi autori bili ujedno i njeni korisnici.

Najveći wiki danas je definitivno multijezički Wikipedia projekat koji sadrži nekoliko miliona članaka na oko 100 jezika i veliki broj slika.

Slide12

SERVIS SOCIJALNIH MREŽA i VIRTUELNE

ZAJEDNICE

Servis socijalnih mreža (social network service) fokusira se na izgradnju i verifikaciju onlajn socijalnih mreža za zajednice ljudi koji dele zajedničke interese i aktivnosti, ili koji su zainteresovani za istraživanje interesa i aktivnosti drugih, koje zahtevaju upotrebu softvera.

Većina servisa socijalnih mreža su primarno web zasnovani i pružaju

kolekciju

raznih načina za interakciju korisnika, kao što su čet, slanje poruka, email, video, govorni čet, deljenje fajlova, diskusione grupe, itd.

Glavni tipovi servisa socijalnih mreža su oni koji sadrže direktorijume nekih kategorija, služe za povezivanje sa prijateljima, i preoručene sisteme povezane na poverenju.

Slide13

Neke od najvećih internet zajednica danas su:

USENET

MySpace

Facebook

Second Life

ICQ

Windows Live Messenger

World of Warcraft

Eve Online

Dodgeball

Kazaa

Limewire

Wikipedia

WikiWikiWeb

eBay

Slashdot

Slide14

WEB 2.0 SAJTOVI i APLIKACIJE

Pravi smisao pojma Web 2.0 najbolje se može shvatiti kroz web sajtove i aplikacije koje on obuhvata.

Glavne karakteristike ovih sajtova su veliki broji korisnika i velika količina sadržaja, koja je na ove sajtove postavljena upravo od strane njihovih korisnika.

Slide15

Među najpoznatijim sajtovima koji ulaze u ovu kategoriju su:

WIKIPEDIA

SKYPE

FLICKR

YOUTUBE

MY SPACE

SECOND LIFE

GOOGLE MAPS

E BAY

Del.icio.us

iTunes

Facebook

Slashdot

Slide16

WIKIPEDIA

(www.wikipedia.org)

Wikipedija je najpopularnija onlajn enciklopedija. Ona je multijezički, web zasnovan projekat enciklopedije slobodnog sadržaja. Ime Wikipedija nastalo je od reči Wiki (tip kolaborativnog web sajta) i enciklopedija. Wikipedijini članci obezbeđuju linkove za navođenje korisnika na povezane stranice sa dodatnim informacijama.

Wikipedija je napisana u sardnji volontera iz celog sveta. Još od svog nastanka 2001. godine, Wikipedija je brzo porasla u jedan od najvećih web sajtova referenci. Ona ima više od 75,000 aktivnih saradnika, koji rade na nekih 9,000,000 članaka na više od 250 jezika. Trenutno postoji negde oko 2,125,454 članaka na Engleskom jeziku, dok svakog dana stotine hiljada korisnika iz celog sveta napravi desetine hiljada promena ili kreira na hiljade novih članaka kako bi proširili znanje koje se nalazi unutar wikipedije.

Slide17

SKYPE

(www.skype.com)

Skype je softverski program koji su kreirali Niklas Zenstrom (Niklas Zennström) i Janus Frils (Janus Friis). Skype dozvoljava svojim korisnicima da prave telefonske pozive sa njihovih kompjutera do drugih korisnika Skype-a potpuno besplatno, ili da razgovaraju fiksnim ili mobilnim telefonima, takođe besplatno. Dodatne mogućnosti uključuju instant poruke, transfer fajlova, servis kratkih poruka, video konferencije i mogućnost da se zaobiđu firewall-ovi.

Skype je doživeo brz rast kako u upotrebi tako i u razvoju softvera, od dana kada se pojavio.

U Aprilu 2006. godine Skype je imao 100 miliona registrovanih korisnika.

Slide18

YOUTUBE

(www.youtube.com)

YouTube je web sajt za razmenu video materijala, gde korisnici mogu aplodovati, pregledati i deliti video klipove. YouTube je kreiran sredinom Februara 2005. godine. Servis koristi Adobe Flash tehnologiju kako bi prikazao veliku raznovrsnost video sadržaja, uključujući filmske klipove, tv klipove i muzičke spotove, kao i amaterski sadržaj kao što je videoblogging i kratki orginalni snimci. Oktobra 2006. godine, Google Inc. je objavio da je postigao dogovor o kupovini YouTube-a za astronomskih 1,65 milijardi US$. Dogovor je zaključen 13.11.2006.

Slide19

Nekoliko statistika su dostupne javnosti a tiču se broja snimaka na YouTube-u. Jula 2006. godine, kompanija je otkrila da se više od 100 miliona snimaka pogleda svakog dana, dok je u Junu 2006. bilo gledano 2,5 milijardi snimaka. U Maju 2006. godine 50,000 snimaka je bilo dodato na dan, i to se povećalo na 65,000 do Juna.

Avgusta 2006. Vol Strit Žurnal (The Wall Street Journal) objavio je članak u kome je otkrio da se na YouTube-u ima 6,1 miliona snimaka (za koje je potrebno, da bi se smestili, oko 45 terabajta prostora), i oko 500,000 korisničkih naloga. Decembra 2007. godine, pretraga na YouTube-u za „*“ vratila je 58,4 miliona snimaka.

Slide20

MY SPACE

(www.myspace.com)

MySpace je servis socijalnih mreža i web sajt koji nudi interaktivnu, korisnički određenu mrežu prijatelja, lične profile, blogove, grupe, fotografije, muziku i video. Njegovo sedište se nalazi na Beverli Hilsu u Kaliforniji gde deli zgradu sa svojim neposrednim vlasnikom, Fox Interactive Media.

MySpace je trenutno na šestom mestu na svetu po popularnosti sajtova na Engleskom jeziku, na šestom mestu po popularnosti sajtova na bilo kom jeziku, i treći najpopularniji sajt u sjedinjenim Državama. Servis je postepeno stekao više popularnosti od sličnih web sajtova i postigao skoro 80% ukupne posećenosti web sajtova socijalnih mreža.

Slide21

GOOGLE MAPS

(maps.google.com)

Google maps je besplatna web maping servis aplikacija i tehnologija obezbeđena od strane Google-a koja podržava mnoge servise zasnovane na mapama uključujući Google Maps websajt, Google Ride Finder i ugnježdene mape na websajtovima nezavisnih proizvođača preko Google Maps API-ja. Ovaj servis sadrži mape ulica, puteva, i urbane poslovne lokacije za veliki broj zemalja.

Google Maps obezbeđuje mapu koju korisnici mogu pregledati i zumirati. Korisnici mogu unositi adrese, raskrsnice ili konkretne oblasti za brzo nalaženje na mapi. Oni ,takođe, mogu tražiti poslovne lokacije i atrakcije (na primer, pozorišta, restorane i hotele) na ili u blizini datog mesta.

Slide22

E BAY

(www.ebay.com)

eBay je sajt za onlajn aukcije i kupovinu na kojem ljudi mogu kupovati i prodavati proizvode i pružati razne usluge širom sveta. Kao dodatak orginalnom, Američkom, websajtu eBay je osnovao lokalizovane websajtove u nekoliko drugih država.

eBay je osnovan 03.09.1995. godine od strane kompjuterskog programera Pjera Omidjara (Pierre Omidyar). Zanimljivo je reći da je prvi predmet prodat na eBay-u bio pokvareni laserski pokazivač za 14.83 $. Prvi predsednik kompanije izabran je 1996. godine i to je bio Džefri Skol (Jeffrey Skoll). eBay se pojavio u javnosti 1998. godine i tom prilikom i Omidjar i Skol su postali milijarderi.

Slide23

Facebook

(www.facebook.com)

Facebook je lansiran 04.02.2004. godine, i predstavlja websajt socijalnih mreža. Osnovao ga je Mark Zakenberg (Mark Zuckerberg), bivši student Harvarda. Iako je članstvo u početku bilo ograničeno samo na studente Harvard Koledža, ono se postepeno širilo i na druge Univerzitete (MIT, Boston University, Boston College, ...), kao i na kompanije i srednje škole. Od 11. Septembra 2006. godine svaka osoba sa 13 ili više godina se može učlaniti. Korisnici mogu odabrati da se priključe jednoj ili više zajednica, kao što su srednja škola, masto zapošljenja, ili geografska regija.

Slide24

Sajt ima više od 60 miliona aktivnih korisnika širom sveta, što, poređenja radi, čini više od 1% svetske populacije. U intervalu od Septembra 2006. do Septembra 2007. godine, posećenost sajta se uvećala i on umesto tadašnjeg 60. mesta zauzima 7. mesto. U Americi zauzima prvo mesto po broju fotografija sa 60 miliona nedeljno uplaod-ovanih fotografija (za šta je potrebno oko 5 terabajta mesta na hard disku). Pored ovoga potrebno je reci da se u proseku dnevno prijavi 250 hiljada novih korisnika, da se mesečno ostvari oko 500 miliona pretraživanja, da sadrži 1.7 milijardi fotografija – što iznosi oko 44 fotografija po korisniku.