Javni - PowerPoint Presentation

Slide1

Javni dug Srbije

-

predavanja

-Slide2

Institucionalni okvir

Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu

Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima

Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata:

direktni i indirektni dug Republike Srbije,

Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije)

dug organizacija socijalnog

osiguranja

U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog

dugaSlide3

Institucionalni okvir

Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja

visine

javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji:

maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije ograničen je na 45% BDP)

definisana je obaveza da se pri usvajanju

Y

akona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga

fiskalni deficit u srednjem roku

je

ograničen

na

1

% BDPSlide4

Institucionalni okvir

Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja:

da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija

dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog

budžeta

iz prethodne godine

dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih

invest

i

cija

ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja:

stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj

godini

rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini

lokalne zajednice ne mogu odobravati garancijeSlide5

Poreklo javnog duga

Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj

201

4

.

godine) formiran je:

preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga)

uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije

zaduživanjem države Srbije

u

periodu

2001-20

14

.

(

koje

je

naročito

izraženo

od 2009. do 2014.)

pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza

iz

90-tih godina u javni dug

preuzimanjem

privatnih dugova piramidalnih banaka prema

gra

đ

anima

Prirast

javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do

201

4

.

u

Srbij

i

je, uz Sloveniju najveći u

C

entralnoj

i

Istočnoj

EvropiSlide6

Kretanje javnog duga u periodu

2000-201

4

U

periodu

od 2001. do 2008.

javni

dug je

znatno

opao

, a

zatim

kontinuirano

snažno

raste

Uzroci smanjenja javnog

duga

od 2001. do 2008

:

otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu

vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji

vraćanje dugova stranim poveriocima

relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije

U periodu 2008. i

201

4.

godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP:

učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p.p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12,5

mlrd

.

evra

povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 70%),

potom

odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna

kursna

razlika

(r*-g),

te

pokrivanje

gubitaka državnih

banaka

Z

abrinj

a

vajuća

tendencija: fiskalni deficiat u Srbiji od 2011. godine raste, dok u skoro svih drugim evrospkeim zemljama opada Slide7

Dinamika

javnog

dug

aSlide8

Struktura javnog

duga

Spoljni

dug

dominira

u

odnosu

na

unutrašnji

Unutrašnji

dug

nastao

po

osnovu stare devizne štednje i zaduživanja države za finansiranje deficitDevizni dug dominira u odnosu na dinarski kursni rizikOd 2009. raste udeo dinarskog duga, usled zaduživanja države na domaćem tržištu Slide9

Struktura javnog

duga

U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim

stopama

Povoljno

iz

perspektive

kursnog

rizika

Veći

deo

javnog duga se odnosi na direktne obaveze, ali od 208. indirektni dug snažno rastePo osnovu garancija za zaduivanje javnih preduzeća, za sanaciju bankarskog sistema i dr. Slide10

Javni dug

-

očekivane tendencije

Javni dug Srbije krajem

201

4

.

godine dostiže iznos od oko

23

mlrd

evra, ili

70

% BDP

-a

U narednim godinama očekuje se rast javnog duga

Srbije zbog:očekivanog visokog fiskalnog deficitI ako se sprovede program fiskalne konsolidacije dogovoren sa MMF-om, fiskalni deficit će 2017. iznositi blizu 4% BDP-a, tako da ni tada neće biti zaustavljen rast javnog duga (kao % BDP), već samo usporenEmisije obveznica države po osnovu restitucije od 2 mlrd. evra (5% BDP)Ako se ne sanira situacija u javnim preduzećima (

Srbijagas, EPS i sl.) nataviće se rast

indirektnog

dugaSlide11

Održivost javnog duga

Odnos duga prema BDP je sada

visok

Iako

je

prosečan

javni

dug u EU

veći

nego

u

Srbiji

,

shodno

nivou razvijenosti i kreditnom rejtingu Srbija se smatra visoko zaduženom zeljom Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasliU 2015. godini rashodi za kamate u Srbiji se procenjuju na preko 3% BDP-a (oko 1 mlrd. evra)Slide12

Održivost javnog duga

Održivost

javnog

duga

–

sposobnost

države

da u

potpunosti

i

na

vreme u budućnosti izmiruje dospele obavezeRizici po održivost javnog duga Srbije: Rast nivoa javnog duga (usled visokog deficita)Kursni rizik: najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinaraSrbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarimaRecesija, pa spori rast BDP

povećavaju teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga

K

reditni

rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za

refinansiranje

starih

dugova

Međunarodo

okruženje

:

smanjenje

ekspanzivnosti

monetarne

politike

Feda

i

ECB

otežava

pristup

izvorima

zaduživanja

i

utiče

na

rast

kamatnih

stopa