Uloga pravne argumentacije - PowerPoint Presentation

Slide1

Uloga pravne argumentacije i kvalitet krivičnih presuda

А

neta

Arnaudovska

, PhD, Senior Anti-Corruption Advisor, RAI Secretariat

(former

judge and Director of Academy for judges and prosecutors of Republic of North

Macedonia

)

Slide2

Argument, argumentacijaWalton Argumenat je verbalni i socijalni metod rj

e

š

avanj

a

/

ili

poku

š

aj

r

j

e

š

avanj

a

konflikta

ili

razli

č

itost

stavova

izme

đ

u dv

ij

e

ili

vi

š

e

stran

a

.

Entony

Veston

„

izneti

argumenat

podrazumeva

nu

đ

enje

niz

a

razloga

ili

dokaza

u

prilogu

odre

đ

enog

zaklju

č

ka

,

koji

zatim

trebaju

biti

ocenjeni

, a

nakon njihovog usvajanja

,

ti

razlozi

treba

da se

objasne

i

odbrane

“

.

U

govoru

,

jedna

od

stranaka

preko

isticanj

a

argumenta

poku

š

ava

da

ub

ij

edi

drugi

stranku

da

prihvati

zaklju

č

ak

putem

nuđenja

razloga

izra

ž

enih

u

premis

a

ma

.

Slide3

U zavisnosti od cilj prezenteraFaktička - upotreba informacije sa ciljem

informi

s

anje

publike

koje

su

podlo

ž

ne

verifikaciji

(

nau

č

ni

č

asopis

)

Pozicionirana

-

upotreba

objektivnih

,

subjektivnih

i

hipoteti

č

kih

informacija

sa

cilljem

informi

s

anje

publike

o

poziciji

gledi

š

ta

prezentera

(

kolumna

)

Ube

đ

iva

č

ka

-

upotreba

objektivnih

,

subjektivnih

i

hipoteti

č

kih

informacija

sa

ciljem

ub

j

e

đ

ivanje

publike

da

ne

š

to

uradi

.

Slide4

Kompleksna oblast i vokabularKoristi hipoteze i metode drugih naučnih disciplina: pravna filozofija, logika, lingvistika,

teorija

literature,

sociologije

,

AI & L

Nedostatak

istra

ž

ivanja

u

na

š

oj

pravnoj

teoriji

i

pravosudnoj

praksi

zbog

prakse

„

kontinentalnog

i

nacionalnog

“

su

đ

enja

Bogata

literatur

a

iz

sistema

“ common law”

Slide5

Benefiti upotrebe argumenata u sudskom postupku Svaka od stranaka ce moći postavljati kritička pitanja

i

predvid

j

eti

argumente

protivnika

;

Sudije

ć

e

moći

da

oc

ij

ene

slabe

i

jake

strane

argument

acij

e

stranaka

ali

i

kvalitet

vlastite

argumentacije

;

Doprin

ij

et

ć

e

razvoju

adverzijalne

rasprave

i

upotrebe

argumenata

u

smislu

pr

a

v

a

na

obrazlo

ž

enu

odluku

iz

č

l

.

6

.

EKLjP

.

Slide6

Teorijski pristupi: Hart-Dworkin-McCormickPravni pozitivizam je opisivao pravno rezoniranje kao mehaničko –deduktivno – supsumiranje

fakt

a

prema

zakonskim

pravilima

, a

sve

ono

š

to

izlazi

iz

ovih

granica

je

totalno

arbitrarno

i

rezultat

sudskih

kaprica

.

Pozitivizam

ne

mo

ž

e

objasniti

kako

sudije

odlu

č

uju

u

te

š

kim

slu

č

ajevima

u

kojima

sud

ija

mora

odm

j

eriti

te

ž

inu

pravila

,

ali

i

moralnih

i

politi

č

kih

principa

i

prona

ć

i

ta

č

an

odgovor

(

one right answer

).

“ Empire of Law”

Odluka

ne

moze

biti

prikazana

kao

jedino

ta

č

na

,

nego

prihva

ć

ena

kao

obrazlo

ž

eni

proizvod

nerpstrasnog

izbora

a

kriteriujumi

za

oc

j

enu

su

konzistentnost

i

koherentnost

.

Slide7

Logički, retorički i pragma-dijalektički pristupSudska odluka mora imati podrš

ku

u

logi

č

kim

deduktivnim

zakonima

(

test

logi

č

ke

razumnosti

)

Argumenat

mora

ub

j

e

đ

ivati

ve

š

tinom

prezentacije

a

odluka

mora

bi

t

i

opravdana

pred

publikom

upotrebom

retori

č

kih

elemenata

.

Stranke

u

dijalogu

trebaju

po

š

tivati

odre

đ

ena

pravila

racionalne-kriti

č

ke

diskusije

(

procesna

pravila

o

odr

ž

avanj

u

rasprave

i

o

sadr

ž

aj

u

odluke

)

Slide8

Perelmanova Nova retorika - Neformalna logikaSudske odluke nisu samo zaključci kojim se dolazi na osnovu

formalno

logi

č

kih-dedukcijskih

pravila

ve

ć

predstavljaju

intelektualne

operacije

sa

vr

ij

ednosnim

elementima

.

Determiniranost

stepenovanj

a

sudskog

rasu

đ

ivanja

od

monolo

š

kog

do

dijalo

š

kog

zavisi

od

stepena

demokratskog

razvoja

drustva

.

Subjekti

u

raspravi

mogu

imati

razli

č

ite

uloge

,

od

slu

š

atelja

pa

sve

do

aktivnih

subjekta

.

Slide9

Monolog - dijalogAko sudija ne omogući kritičko ispitivanje (ispitivanje jačine

supro

t

stavljenih

argumenata

),

onda

ne

postoji

dijalogi

č

ka

argumentacija

, u tom

slu

č

aju

sudija

je

jedinstven

govornik

a

odluka

je

izraz

monologa

,

vlasti

, a ne

rezultat

ravnopravne

rasprave

;

Uloga

sudije

u

jednom

raspravnom

krivi

č

nom

postupku

treba

da

bude

u

po

š

tovanj

u

na

č

ela

jednakosti

supro

t

stavljenih

stranaka

.

Ako

toga

nema

onda

je

jedna

stranka

privilegovana

i

nema

dijaloga

,

nego

preovladava

monolog

,

ili

na

stran

i

sudije

ili

jedne

stranke

koja

ima

monopol

,

a to je

u

pravilu

tu

žilac

;

Od

znacaja

je ne

samo

objektivna

neovisnost

i

nepristrasnot

suda

(

osobine

sudskog

karaktera

)

,

nego

i

percepcija

koj

u

sud

ostavlja

u

javnosti

Slide10

Sudska argumentacija/specifično okruženje (I)Ne izlažu se argumenti samo

zbog

informi

s

anja

stranaka

ili

javnosti

,

jer

oni

nisu

pasivni

primatelji

informacija

nego

aktivni

subjekti

(

osnovni

cilj

postupka

i

argumentacije

je

dono

š

enje

odluke

,

r

j

e

š

avanje

konflikta

stran

aka

koje

imaju

razli

č

ite

interese

)

.

Pravni

argumenti

prenose

se

putem

ljudske

komunikacije

-

š

tetne

posl

j

edice

u

vidu

nejasnosti

komunicirane

informacije

i

niska

artikuliranost

komunikaci

j

skih

tehnologija

.

Slide11

Sudska argumentacija/ specifično okruženje (II)AI&L grade platformu za alternativne načine struktuiranja i

prezentiranja

argumenata

koji

dovode

do

reduciranj

a

nejasno

ć

a

u

komunikaciji

i

obezb

j

e

đ

uju

automatsko

procesuiranje

.

Problemi

u

komunikaciji

u

sudnici

Slide12

Savremena sudska argumentacijaRaspravni krivični postupak : Odbacuje nasilje kao argumenat ali ne

isklju

č

u

j

e

obe

ć

anje

(

opasnosti

kod

plea

bargaining

)

Audiatur

et altera pars,

omogu

ć

ava

stranki

koja

nije

na

vlast

i

da

uzme

u

č

e

š

ć

e

u

argumentaciji

(

Perelman

)

Nema

unapr

ij

ed

utvr

đ

enih

tehnika

povezivanj

a

argumenata

(

izbor

zavisi

od

opred

j

el

j

enj

a

govornika

)

Argumenti

trebaju

biti

okvirno

utvr

đ

eni

kako

bi

mogli

biti

pravilno

prepoznati

i

kori

šć

eni

Slide13

Savremena sudska argumentacija (II)Novi pravni sistem zasnovan na konvenci

j

skom

pravu

i

praks

i

ESLjP

u

kom

e

je

uloga

suda

dijalo

š

ka

(

transnacionalna

argumentacija

)

Promocij

a

na

č

ela

„

vaganje

i

balansiranje

“

(weighing and balancing)

razli

č

itih

vr

ij

ednosti

;

Uloga

sudskih

osobina

-

karakter

,

temperament

,

fizi

č

ka

konstitucija

,

odnos

prema

moralnim

vr

ij

ednostima

,

navike

,

motivi

,

humanizam

Zamke

retori

č

kog

elementa

ne

sm

ij

u

se

pretvoriti

u

strate

š

ko

manevri

s

anje

,

manipulacij

u

Ne

fokusira

se

na

ja

č

inu

argumenta

ve

ć

na

ekspresivnu

upotrebu

jezika

(

i

pojavnosti

) za

vr

š

enje

uticaja

Slide14

Akuzatorski postupakSudija nije tragač za istinom nego je treća strana u raspravi, kontrolor procesne

pravde

.

Nikad

ne

treba

zapo

č

eti

govor

po

svojoj

inicijativi

nego

na osnovu tuđeg

govora

.

Proce

sna

istina

je

povezana

sa

jedn

a

kosti

oru

ž

ja

,

svi

u

č

esnici

u

svako

vr

ij

eme

imaju

jednake

š

anse

za

u

č

e

šć

e

, nude

tuma

č

enja

i

obja

š

njenja

Uzeti

u

vid

ograni

č

enost

spoznajnih

mogu

ć

nosti

Slide15

Granice sudske arbitrernostiVažeći izvori prava, opšta pravna načela, vezanost

suda

za

činjenice i pravne norme

,

relativna

jasnost

pravnih

normi

,

pravni

l

ij

ekovi

,

obaveza

obrazl

aganja

sudskih

odluka

,

evaluacija

sudije

,

odlu

č

ivanje

u vijećima

,

garancije

za

neovisno

i

nepristrasno

pravosu

đ

e

,

konzistentna

sudska

praksa

,

uloga

javnosti

,

monitoring

procesa

.

Institucionalni

mehanizmi

u

njihovoj

prakti

č

noj

upotrebi

mogu

biti

ili u svrhu

progresa

ili

nazad

ovanja

.

Slide16

Američka pravosudna teorija - pravni realizam- kontraverzna teorija o suđenju Prije nego konsultuju

zakonske

odredbe

,

sudije

imaju

gotov

ishod

slu

č

aja

koji

je

u

pravilu

zasnovan

na

nepravnim

razlozima

kao

sto

su

concept

pravde

,

ideologija

,

politi

č

ke

preference

sudija

,

li

č

nost

.

Pismeno

obrazlo

ž

enje

odluka

je

samo

racionalizacija

don

ij

ete

odluke

(

hunching

-

intuitivno

)

Osn

i

va

č

-

naucnik

i

sudija

SC USA

Oliver Wendell Holmes, Jr. Holmes,

njegova

je

maksima

da

“

Ž

ivot

zakona

nije

u

logici

ve

ć

u

iskustv

u

”.

Slide17

Pravni realizamCardozo –teoretičar i sudija (The Nature of the Judicial Process, 1921)

Theodore Schroeder,

(

1918

) radio je

psiholo

š

ku

analizu

sudskih

odluka

i

konstat

ovao

da

su

odluke

jusitifikacija

personalnih

impulsa

sudije

determinirana

iz

prethodnih

sudskih

iskustava

(

„

resultant

integration of emotional tones”).

Max Radin, 1925,

tvrdio

je

da

sudije

ne

procesuiraju

logi

č

ki

i

racionalno

nego

do

nose

instantne

odluke

(

situacione

) u

zavisnosti

od

njihove

obuke

,

predrasud

a

,

sv

j

esn

ih

ili

nesv

j

esn

ih

interes

a

,

estetskih

znanja

.

Slide18

Ekstremne varijanteVulgariziraju ulogu sudije – Pravda je u zavisnosti od toga šta je sudac

doru

č

kovao

(

“

the judge had for breakfast

”

)

.

Analiza

odluk

a

za

uslovnu

probaciju

pokazala je da su takve odluke

u

saglasno

s

ti

sa

prehrambenim navikama

sudija

, naime,

p

rocenat

povoljni

ji

h

odluka

se

smanjuje

od

65%

do

nula

i

nazad

posle

odmora

sudije

(

nosi

stereotipni

odluki

- copy paste)

Slide19

Zablude i sudijske greške“crooked thinking”, “fallacies“ defect, zabluda, fikcija

koje

invalidira

argumenat

izgleda

primenljiv

,

tacan

i

ubedljiv

ali

nije

logicki

validan

dobijanje

vecina

glasova

za

odluku

samo-izmama

nosenje

odluke

koja

cilja

prema

odredjenom

rezultatu

Logical fallacies and the Supremе court :A critical examination of justice Rehnquist, s decisions in criminal procedure cases, ­Andrew Jay C Lurg,

Slide20

Odbrambeni mehanizmiutvrditi da li su poštovana pravila

logi

č

kog

zaklju

č

ivanja

t

rebaju se uzeti

u

obzir

supro

t

stavljeni

argumenti

,

i

izb

j

egava

ti

jednostrano

oc

j

enjvanje

o

siguranje

procesnih

pravila

rasprave

jer je rasprava

centralni

d

i

o

procesa

.

Slide21

Kognitivne predrasude (Cognitive prejudices)halo effect - naša sveukupna impresija za neku osobu

uti

č

e

na

na

š

stav

o

njegovom

/

njenom

karakteru

(

npr.,

na

š

e mi

š

ljenje

za celebrities)

 

anchoring

-

kada

d

o

no

simo

odluku

,

upotrebljavamo

anchor

(

sidro

)

ili

polaznu

ta

č

ku

zasnovanu

na

prv

obitnoj

informaciji

koju

smo

saznali

,

koja

mo

ž

e

imati

ozbilj

a

n

uticaj

na

odluku

.

h

indsight bias

,

knew-it-all-along phenomenon

-

 

tendencija

da

percepiramo

doga

đ

aje

na način da su oni

nastali

prema našem

predviđanju

-

samouv

j

erenost

(

“

I told you so

”-

Rekao

/la

sam

ti

ve

ć)

Slide22

Kognitivne predrasude (II)base rate fallacy kada osoba donosi odluku a da pri

tome

ne uzima

u

obzir

prethodno

znanje

ili

v

j

ero

v

atnost

ishoda

,

uzima

druge

informacije

koje

i

nisu

relevantne

.

Ignori

s

anje

statisti

č

kih

podataka

polaze

ć

i

od

iracionalnih

ube

đ

enja

da

se

statistika

ne

primenjuje

u

konkretnom

slu

č

aju

Ne

mo

ž

emo

izvagati

ta

č

nost

odre

đ

ene

odluke

ali

mo

ž

emo

reducirati

dono

š

enje

lo

š

ih

odluka

Slide23

Tehnike za oslobađanje od predrasuda (Debiasing techniques)zakonske procedure, odgovornost sudija,

obaveza

obrazl

aganja

odluke

,

cenzura

u

vidu

nedopustivih

dokaza

,

pravne

norme

koj

e

ostavljaju

manji

prostor

za

diskreci

onu ocjenu

sudije

(

npr.,

ujednacena

sudska

praksa

)

sudije

trebaju biti

sv

j

esn

e

svojih

predrasuda

Slide24

Strategije za razvijanje sposobnosti za odlučivanje (decision readiness)Personalne promjene – edukacija, motivacija

,

gra

đ

enje

kapaciteta

za

sagledavanje

alternativnih

r

j

e

š

enja

i

mogu

ćih

različitih

a

r

gumen

a

t

a

,

preispitati tzv.

inicijaln

e

hipotez

e

K

onsultiranje

literature,

komentar

a

,

odluk

a

vi

š

ih

sudova

,

sudsk

e

praks

e uopšte

,

Check

lista

-

sta

treba

uraditi

,

na

sistematizovani

na

č

in

konstat

ov

ati

prisustvo

ili

nepostojanje

odre

đ

enih

elementa

(

sporno-nesporno

)

, sve to

smanjuje

gre

š

ke

zbog

nedostat

a

ka

u

zapamćivanju

Sticanje

v

ješ

tina

za

misaoni

red

i

sistematizovanost

kao

osnova

zdravorazumske

odluke

Slide25

Promjena okolineSudija treba predvidjeti rezultate lošeg izbora: ukidanje odluka

svojih

kolega

,

mogu

ć

a

disciplinska

odgovornost

,

gubljenje

ugleda

u

pravosudnoj

zajednici

.

Sistem

odgovornosti

(accountability)

ali

samo

ako

nije

selektivno

sprovo

đ

ena

.

Pod

ij

ela

socijalnih

normi

i

uzimanje

pozitivnih

primera

(

na

ž

alost

i

obrnuto

)

.

Komentari

i

mi

š

ljenj

a

zajednice

su

zna

č

ajan

korektiv

za

nadvladavanje

samouv

j

ernosti

koja

nema

realne

osnove

u

objektivni

m

i

subjektivni

m

faktor

im

a

i

kvalifikacija

ma.

Uvo

đ

enje

obaveznog

mentori

s

anja

mladih

sudija

i

tu

ž

i

la

ca

.

Slide26

Da li je moguće izvagati kvalitet sudske odlukeNema kvaliteta ako odluka nije

neovisna

.

Sudija

treba

ima

tu

potupunu

kontrolu

u pogledu

svoje

odluke

, bez

pritisaka

da

odlu

č

uje

i

to

samo

na

osnovu

činjenica

i

dokaza

.

Autoritet

odluke

zavisi

i

od

odluke

drugih

nadležnih tijela

(

politi

č

ke

amnestije

,

pomilovanja

),

ili

odluk

a

istra

ž

nih

komisija

.

O

baveza

obrazl

aganja

odluke

kao

osnova

njenog

kvaliteta

nije

propisana

samo

u

u

stavu

,

nego

i

u

zakon

odavstvu

o krivičnom pravosuđu, među

narodnim

standardima

, ili e

ti

č

ki

m

kodeks

ima.

Slide27

Pravo na obrazloženu odluku (clan 6 EKLjP) - standardi obrazložene odluke (ESLjP)Da li je omogu

ć

ena

kontrola

logi

č

kog

procesa

pomo

ć

u

kojeg

je

sudija

do

š

ao

do

odluke

?

Da

li

su

zaklju

č

i

u

skladu

sa

z

akonom

i

da li su

logi

čn

i

?

Da

li

odluka

sadr

ž

i

odgovor

na

naj

važnij

e

elemente

strana

č

kih

argumenta,

pravne

,

fakti

č

ke

,

materijalno-pravne

ili

p

roce

sne

?

Da

li

je

sud

naveo

dovoljno

jasne

razloge

kako

bi

stranci

omogu

ć

io

kori

št

enje

pravnog

leka

?

Slide28

Da li se mogu pronaći implicitni argumentiU korelaciji sa čl. 6 EKLJP –

javnost

rasprave

i

objavljivanje

odluka

(

uloga

socijalnih

medija

,

komentari

,

reakcije

,

opšta javnost

)

.

U

korelaciji

sa

pravom

na

neovisan

i

nepristrasan

sud

jer

omogu

ć

ava

javnosti

uvid

u

sudijsko

rasu

đ

ivanje

i

uvid u

na

č

in

e

na

koji

se došlo

do

odluke

.

U

kojoj

m

j

eri

se

sudije

pozivaju

na

eksplicitne

argumente

a

ustvari

koriste

implicitne

(ili

skrivene

).

Slide29

Tehnike dobrog pisanja presudaU kojoj meri su sudije upoznate

sa

tehnikama

dobrog

pisanja

, posebno

obrazlo

ž

enja

odluka

(skills

)

D

a

li

se ova

v

j

e

š

tina

mo

ž

e

nau

č

iti

?

Sudija

mozda

ima

dobar

s

i

stem

pri pisanju obrazloženja

presud

e

(

sistematičnost

),

ali

možda

ima

problema

sa

svoj

o

m r

j

e

č

ito

š

ć

u

,

pismeno

šću

,

sposobno

šću

pismenog

izra

ž

avanja

,

elokven

tnošću

Journal

of Dispute Resolution, Volume 2015 | Issue 1 Article 7, 2015, Writing Reasoned Decisions and Opinions: AGuide for Novice, Experienced, and Foreign Judges.

Slide30

Аnaliza obrazloženja krivicnih odluka u Makedoniji na svim razinamaNacin struktuiranja, menadziranje elemenata

Tehnike

pisanja

:

stil

,

opsirnost

,

jezik

,

jasnost

,

razumljivost

;

Pronalazenje

argumenata

,

nacin

koriscenja

(

eskplicitno

ili

implicitno

bez

naglasavanje

koji

se argumenta

koristio

)

Kvalitet

argumentacije

stranaka

(

tuzioca

i

advokata

)

Slide31

Lista analiziranih argumenataHistorijski – sklop svih historijskih okolnosti ( politicke, civilizacijske

,

aktualne

potrebe

drustva

) u

kontekstu

kada

je

donesen

zakon

Teleoloski

ili

ciljan

–

smisao

krivicno

pravnih

normi

s

obzirom

na

objekt

koji

se

stiti

(

znacenje

pravne

norme

kojim

se

tumace

pravni

standardi

kao

steta

,

ugovorne

obaveze

)

Jezicni

-

tumacenje

pomocu

gramatickih

pravila

Slide32

ArgumentiSistematski – nacin na koji se jedna odredba tumaci u

povezanosti

sa

drugom

-

isti

zakon

-

drugi

zakon

,

podzakonski

akt

kada

je

sudija

povezivanjem

sa

drugom

normom

,

konkretnoj

normi

dao

drugo

, sire,

bogatije

znacenje

( a ne

obicno

prezentiranje

norme

).

A

contrario

-

dokazivanje

od

suprotnog

aspekta

(

najscese

koriscen

kod

oslobadjajucih

presuda

,

jancesce

upotrebljivan

argument

sa

recima

“

osim

za “ “

sa

iskluckom

”

Koji

polazi

od

opstih

pravnih

principa

(

pravicnost

,

vladavina

prava

,

pravna

sigurnost

) ne

samo

obicno

navodjenje

nacelo

pravicnost

,

nego

da

putem

primena

ovih

principa

da

bogatije

,

dublje

znacenje

Suci

cesto

koriste

(

in

dubio

pro

reo

,

nacelo

akuzatornosti

,

nacelo

blazeg

zakona

)

Slide33

ArgumentiPozivanje na sudsku praksu (domacu, nacionalnih sudova,

naucna

argumentacija

,

stavove

kazneno

pravnih

nauka

,

stav

u

zborniku

trudova

,

komentar

ZKP-a

C

oherentia –

resavanje

proturecnosti

,

pravila

kojima

se

uredjuje

sukob

zakona

-

ostranjuju

se

zakonske

antimonije

i

pravila

hierarhija

normi

lex posterior derogat legi priori, lex superior derogat legi inferiori –lex specialis derogat legi generali.

Slide34

Argumenti “ Po prirode stvari “ – formulacija – praksa je iskristalziirala

stav

o

onome

sto

je

uobicajeno

kao

pravisno

,

ispravno

,

redovno

,

opstoprihvaceno

.

Koriscenje

tradicionalnih

floskula

kao

sto

su

(

bez

sumnje

, ne

posotiji

razlog

da

sud

odluci

drugacije

)

A

simili ad simile,

tumacenje

inter-legem,

kao

dozvoljeno

,

ali

sudija

ne

sme

popunjavati

pravne

praznine

ali

mora

usporediti

dali

pravne

norma

imaju

iste

pravne

posledice

(

vrednosni

sud

)

koristi

se

terminima

u

samom

zakonu

„

na

slican

nacin

“,

“

osobito

”,

„

drugo

lice

“.

 

Slide35

Argumenti A fortiori argument a minori ad maius (ako zakon zabranjuje manje,

utoliko

vise

zabranjuje

vece

)

A

maiori ad minus (

ako

norma

dozvoljava

cinenje

veceg

,

utoliko

vise

dozvoljava

cinenje

manjeg

).

Ako

se

kazna

ne

moze

ublaziti

,

utoliko

se

optuzeni

ne

moze

osloboditi

kazne

Ako

lice

ima

pravo

koriscenje

utoliko

vise

ima

parvo

zagradjivanje

zemljista

Slide36

ArgumentiАkumuliranog znanja i iskustvo bez pozivanje na

konkretan

autoritet

ili

naslov

(

doktrina

,

teorija

)

 

Argumentiranje

kontra-argumentima

-

kada

sud

ispituje

mogucnost

postojanje

drugacije

kvalifikacije

,

izvodi

dokaze

u tom

pravcu

ali

kontra-arguementira

da je

teza

neodrziva

s

obzirom

na

raspolozivih

fakti

I

dokaza

(

recimo

argumentira

postojenje

evantulano

elementa

drugog

krivicnog

dela

,

pomaganje

,

neuracunljivost

,

primena

in

dubio

pro

reo

Slide37

Argumenti apsurdnosti- sudija stanoviste na osnovi prikazivanje sve

apsurdnosti

nelogicnost

i

kontradiktronost

jedne

sprotivne

teze

od

neznanja

–

ako

se ne

moze

dokazati

obrnuto

, to ne

znaci

da ono

sto

se

tvrdi

je

tacno

.

 

Slide38

Presude prvostepenog suda Koriscenje terk stare skole, nema izmene u vokabularu i strukturu u odnosu na stari ZKPFakticno

stanje

nije

narativ

I

sinteza

,

sumarni

prikaz

relevantnih

fakata

Analiza

faktickih

i

pravnih

pitanja

je

uobicajen

za

sudije

kontinentalnog

sistema

,

pocinje

analizom

verbalnih

dokaza

, a

posle

materijalnih

,

psiholoski

odnos

prema

dokazima

Zakljuci

analize

,

umesto

process

izvlacenja

,

kao

vrednosna

,

dijaloska

operacija

,

predstavlja

faktografija

-

obicno

navodjenje

stranacke

argumentacije

.

Slide39

Upotrebljeni argumentiKoriscenje argumenta u sasvim mali broj slucajeva: koherentnost u slucaju sukoba normi – primena blazeg zakona

,

prividni

stek

po

osnovu

konzumpcije

,

lex

specialis

Kontra-argumentima

(

postojanje

elementa

drugog

krivicnog

dela

,

pomaganje

,

Argument

autoriteta

,

Ustav

se

citira

samo

u

jedan

slucaj

u

kombinaciji

sa

historijskim

Temeljna

ustavna

prava

–

Sistematski

-

upucivanje

na

podzakonske

akte

,

Sablonizirana

terminologija

ukazuje

na

sistemske

nedostatke

-

odsustvo

kvaliteta

obrazlozenja

nije

osnov

za

disciplinski

postupak

,

nije

osnov

za

unapredjenje

u

karijeri

,

politicka

unapredjenja

)-

obicna

dedukcija

Slide40

Oslobadjajuce presudeSamostalno ili u kombinaciji koriste se : a kontrario, autoritet, ciljni argumenat sa objektom zastite,

komparativno

tumacenje

institutima

gragjanskog

prava

,

kontra-argumentima

,

zakonitost

,

objektivan

I

subjektivna

koneksitet

,

koherentnosti

,

lex

specialis

uporaba

blazeg

zakona

,

ignorantia

Nacelo

zakonitosti

–

nepotkrepljenost

optuzbe

dokazima

u

korelaciji

argumenta –

pravno

nacelo

in

dubio

pro

reo

.

Argument-

nacela

akuzatornosti

u

kombinaciji

sa

nacelom

posebnosti

subjekta

krivicnog

postupka

Koristi

interesantat

vokabular

,

moli

viseg

suda

da

konacno

resi

predmet

koji

je star 10

godina

zbog

nacela

praven

sigurnosti

I

sudjenje

u

razumni

rok

.

Zamor

materijala

,

neinventivnost

,

sudije

ne

izlaze

iz

konforne

zone

Slide41

Vrhovni sud Ne poziva se na svoje odluke ni odluke koje je resio primenom EKLjP

I us

slucaju

upotrebe

argumenti

- ne

koristi

se ta rec

Koristi

kombinaciju

argumenti

za

tumacenje

pravne

norme

ili

za

jacanje

argumentacije

u

cilju

kvalitetnog

obrazlozenja

Koriscenenjem

argumenata

i

pozivanjem

na

slucajeve

ESLjP

menja

se

karakter

argumentacije

u

cilju

vaganja

I

balansiranja

vrednosti

umesto

obicna

dedukcija

pravna

transplantacija

precedenta

(

kvalitetna

argumentacija

)

Slide42

Stranacka argumentacija tuzilastvo- odsustvo bil okakvih argumenti sa liste, ni kao reakcija advokata, stari

vokabular

,

struktura

uvodnih

I

zavrsnih

reci

odbrana

–

odsustvo

teorija

slucaja

,

alternativne

teze

-

ili-ili

sprotivno

clanu

6 za fair trial requirements (Clan

6

EKLjP

)

podnosenje

pravnih

lekova

koji

nisu

dozvoljeni

ili

rok

istekao

,

odrambene

taktike

umesto

izdrzane

argumentacije

isklucivo

retko

koriscenje

argumenta

Slide43

preporukemogucnost kreiranje platforme za aplikativne modele argumentacije sa uputima za nacina

koriscenja

I

evaluacije

,

koristenje

metoda

AI&L

sa

ciljme

ujednacenje

sudske

prakse

predictability)

Da se

poboljsaju

tehnike

pisanje

presuda

,

struktuiranje

obrazlozenja

,

Upotreba

argumenti

je

dozvoljena

samo

znati

koje

i

kako

ih

koristiti

Izrada

protokola

za

uporabu

argumenta (

struktura

i

anotiacija

argumenata

ESLjP

)

Vrhovni

sud

da

izda

Protokole

za

nacin

upotreba

umesto

da

postoji

shop

around

Reforma

pravnog

obrazovanja

–

sudska

argumentacija

,

tehnike

odlucivanja

,

sudsko

rezoniranje

, judicial craft)

Motivacija

i

merit

sistem

izbora

i

unapredjenje

sudija

i

tuzioca