Uv od u urbani - PowerPoint Presentation

Slide1

Uvod u urbanizam

URBANIZAM

Slide2

URBANIZAMUrbanizam se kao društvena disciplina bavi izučavanjem, uređenjem i oblikovanjem prostora u svim njegovim vidovima.

Slide3

URBANIZAMTermin urbanizam vodi poreklo od latinske reči

urbs

što znači grad, i reči

urbanus

što znači gradski.

Španski inženjer arhitekta I. Cerda prvi upotrebio termin urbanizacija u svojoj knjizi

Teoria general de l, urbanization

da bi označio novu disciplinu,

nauku o prostornoj organizaciji gradova

Slide4

URBANIZAMTermin urbanizam prevazišao je pojam grada i naselja. U širem smislu danas urbanizam rešava probleme uređenja prostora.

Slide5

URBANIZAMDelatnost urbanizma se ispoljava kroz planiranje, projektovanje i preuređenje naselja, gradova, oblasti, regiona.

Slide6

URBANIZAM

GRAD

Slide7

Osnovne odrednice grada

Slide8

RAZLIČITE DEFINICIJE GRADA

Grad je:

Kolevka ljudskih kultura i civilizacije

Centar inovacija

Relativno veliko, gusto naseljeno i stalno boravište socijalno heterogenih grupa

Koncentracija ljudi pretežno neagrarnih

(sekundarnih i tercijarnih) aktivnosti

Slide9

G

rad

je...

’’

relativno velika, gusta i stalna naseobina socijalno heterogenih individua

’’

(L. Virt)

Slide10

...grad je...

naseljeno

mesto, naselje sa kućama koje su tesno zbijene i predstavljaju tako obimno povezanu naseobinu da se stanovnici medjusobno lično ne poznaju,

’’

(M. Veber)

Slide11

FIZIČKA STRUKTURA GRADA

Zgrade

Ulice

Blokovi

Trgovi

Skverovi

Pariz

Slide12

Funkcije koje svaki grad treba da zadovolji su:

Stanovanje

Rad

Kretanje

Odmor (razonoda, sport, zabava)

Slide13

GRADSvaka od ove 4 funkcije zahteva posebnu površinu

Zadatak urbanizma je da svaku površinu postavi na odgovarajuće mesto

Slide14

URBANO ZONIRANJE

Slide15

URBANO ZONIRANJEU cilju da se stanovništvu u gradovima osiguraju higijenski uslovi stanovanja, rada, rekreacije i saobraćaja, pri izradi urbanističkih planova određuju se namene površina različitih funkcija i sprovodi se urbano zoniranje

Slide16

Zone se mogu grupisati na:stambenu zonuprivredno-industrijsku zonuzonu društvenih objekata

zonu saobraćaja

zona odmora i razonode

komunalnu zonu

prosvetnu zonu

zdravstvenu zonu itd.

Slide17

PROSTORNO PLANIRANJEProstorno planiranje jeste izrada dokumenata koji imaju za cilj da obezbede harmoničan odnos između stanovanja, industrije, privrede i rekreacije u jednoj društvenoj zajednici.

Slide18

PROSTORNO PLANIRANJEZadatak prostornog planiranja je priprema društvenih dogovora i planskih dokumenata o načinu korišćenja, izgradnje i uređenja prostora društvenih zajednica.

Slide19

PLANOVI

Dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja su:

Planski dokumenti

Dokumenti za sprovođenje prostornih planova

Urbanističko tehnički dokumenti

Slide20

Planski dokumenti su:Prostorni planoviUrbanistički planovi

PLANOVI

Slide21

PLANOVI Prostorni planovi su:

Prostorni plan Republike Srbije

Regionalni prostorni plan

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

Prostorni plan područja posebne namene

Slide22

PLANOVI Urbanistički planovi su:

Generalni urbanistički plan

Plan generalne regulacije

Plan detaljne regulacije

Slide23

Генерални урбанистички план се доноси за насељено место које је седиште

јединице

локалне

самоуправе, које има преко 30.000 становника.

Генерални урбанистички план

Slide24

Генерални урбанистички план садржи:

1

) границе плана и обухват грађевинског подручја;

2) генерална урбанистичка решења са наменама површина које су

претежно

планиране

у грађевинском подручју;

3) генералне правце и коридоре за саобраћајну, енергетску, водопривредну,

комуналну

и

другу инфраструктуру;

4) поделу на целине за даљу планску разраду плановима генералне регулације за

цело

грађевинско

подручје;

5) друге елементе који су значајни за даљу планску разраду урбанистичког плана.

Slide25

План генералне регулације садржи:

1) границе плана и обухват грађевинског подручја;

2) поделу простора на посебне целине и зоне;

3) претежну намену земљишта по зонама и целинама;

4) регулационе и грађевинске линије;

5) потребне нивелационе коте раскрсница улица и површина јавне намене;

6) коридоре и капацитете за саобраћајну, енергетску, комуналну и

другу

инфраструктуру

;

7

) мере заштите културно-историјских споменика и заштићених природних целина;

8) зоне за које се обавезно доноси план детаљне регулације са

прописаном

забраном

изградње до његовог доношења;

9) локације за које се обавезно израђује урбанистички пројекат, односно

расписује

конкурс

;

10) правила уређења и правила грађења по целинама и зонама за које није

предвиђено

доношење

плана детаљне регулације;

Slide26

План детаљне регулацијеПлан детаљне регулације се доноси за делове насељеног места,

уређење

неформалних

насеља, зоне урбане обнове, инфраструктурне коридоре и објекте

и

подручја

за која је обавеза његове израде одређена претходно донетим

планским

документом

.

План детаљне регулације за изградњу објеката комуналне и

енергетске

инфраструктуре

може се изузетно донети и када просторним планом јединице

локалне

самоуправе

његова израда није одређена.

Slide27

План детаљне регулације садржи:

1) границе плана и обухват грађевинског подручја,

поделу

простора

на

посебне

целине

и зоне;

2) детаљну намену земљишта;

3) регулационе линије улица и јавних површина и грађевинске линије са

елементима

за

обележавање на геодетској подлози;

4) нивелационе коте улица и јавних површина (нивелациони план);

5) попис парцела и опис локација за јавне површине, садржаје и објекте;

6) коридоре и капацитете за саобраћајну, енергетску, комуналну и

другу

инфраструктуру

;

7) мере заштите културно-историјских споменика и заштићених природних целина;

8) локације за које се обавезно израђује урбанистички пројекат или расписује конкурс;

9) правила уређења и правила грађења по целинама и зонама;

10) друге елементе значајне за спровођење плана детаљне регулације.

Slide28

STANOVANJE

Slide29

REKREACIJA

Slide30

SAOBRAĆAJ

Slide31

RAD

''

squatter''

Slide32

CENTRALNE FUNKCIJE

Slide33

Urbanistička analiza - faktoriDve osnovne grupe faktora :

PRIRODNI faktori

STVORENI faktori

Postoje i

KOMBINOVANI faktori

faktori OKRUŽENJA

Slide34

PRIRODNI FAKTORIhidrologijaklimatologijakonfiguracija terenageografija

geologija

prirodne pojave

Slide35

STVORENI FAKTORIDemografijaIstorijski razvojSaobraćajPrivreda

Ekonomski faktori

Slide36

STANOVANJE

– osnovni vidovi i karakterist

i

ke

Slide37

Vidovi stanovanjaIndividualno stanovanje

Individualne zgrade

Dvojne zgrade

Zgrade u nizu

Višespratno stanovanje

Slobodno stojeće zgrade P+3 do P+8

Traktovi/lamele P+3 do P+8

Stambene kule

i njihova kombinacija

Slide38

Individualne zgradeG

n=

80

-

120 st/ha

Površina parcele

450

-

1000 m2

Spratnost zgrada P+1 do P+1+Pk

Min dimenzija parcele 14/25m (za zgradu P+1)

Optimalna dimenzija parcele 15/30m

U odnosu na ostale tipove zgrada pružaju maksimalni stepen privatnosti i bezbednosti

15-25

m

3

,5 1,5

4 - 6

30 – 40

m

GRA

Đ

EVINSKA LINIJA

REGULACIONA LINIJA

ULICA

TROTOAR

Slide39

Individualne zgradeDOBRE STRANE

SVE SPOLJNE STRANE OBJEKTA SU SLOBODNE (OSUN

Č

AVANJE I VIZURE)

BOLJE PROVETRAVANJE

PARCELE SE MOGU OGRA

Đ

IVATI

DOBRA I INTIMNIJA VEZA SA VRTOM

I PREDVRTOM

PREDSTAVLJA ODRE

Đ

ENU ARHITEKTONSKU CELINU

LO

Š

E STRANE

POVE

Ć

ANO HLA

Đ

ENJE I SKUPLJA IZGRADNJA

POVE

Ć

AVANJE NASELJENE TERITORIJE

DU

Ž

E SAOBRA

Ć

AJNICE I OSTALA INFRASTRUKTURA

Slide40

Načini postavljanja i grupisanja individualnih zgrada u odnosu na ulicu

Slide41

Dvojne zgradeNASTAJU SPAJANJEM INDIVIDUALNIH

ZGRADA

G

n=

150-200(250) st/ha

EKONOMI

Č

NIJE OD INDIVIDUALNIH U POGLEDU ISKORI

ŠĆE

NJA TERENA

Min dimenzija parcele 10/25 m(za P+1)

Optimalna dimenzija parcele 12/30m

NEPOVOLJNIJA I

N

SOLACIJA

SMANJENA SAMOSTALNOST I INDIVIDUALNOST

12-15

Slide42

Zgrade u nizu

POVE

Ć

ANJE EKONOMI

Č

NOSTI GRA

Đ

ENJA I ISKORI

ŠĆ

ENJA TERENA

NASTAJU SPAJANJEM INDIVIDUALNIH

GUSTINA 2-4 PUTA VE

Ć

A NEGO KOD INDIVIDUALNIH

DVE SLOBODNE STRANE (ULICA I VRT),POVR

Š

INE HLA

Đ

ENJA SE SMANJUJU ZA 50%, STANOVI MAHOM RAZVIJENI U DVA NIVOA (PRIZEMLJE I SPRAT)

NIZOVI POSLE 7 DO 10 OBJEKATA TREBA DA SE PREKINU

5-8

DO 50

DOBRE STRANE

STAN IMA POSEBAN ULAZ

IMA SOPSTVENI VRT

LO

Š

E STRANE

IMAJU MANJU UDOBNOST I SAMOSTALNOST

DODIRUJE SE SA DVA SUSEDNA STANA

INSOLACIJA I PROVETRAVANJE

SU

MOGU

ĆI

SAMO SA DVE STRANE

VRTOVI IMAJU MALU

Š

IRINU

VEZA VRTA IZA OBJEKTA SA ULICOM JE PREKO STANA

Slide43

Blokovska grupacija

Kombinacija Slobodna grupacija

Slide44

Orijentacija zgrada