Tipovi podataka Pod tipom podataka se podrazumeva skup vrednosti koje može dobiti neka - PowerPoint Presentation

Slide1

Tipovi podataka

Slide2

Pod tipom podataka se podrazumeva skup vrednosti koje može dobiti neka promenljiva i skup operacija nad datom promenljivom

Slide3

Promenljiva

Promenljiva je deo memorije računara u koji može da se smesti neka vrednost

Promenljivu karakterišu ime, tip i vrednost.

Ime služi za obraćanje memorijskoj lokaciji u kojoj se čuva vrednost promenljive

Pre korišćenja svaka promenljiva koja se koristi u programu se mora deklarisati (opisati) u odeljku za opis promenljivih (VAR)

Slide4

Standardni tipovi podataka

Celobrojni tip – INTEGER

Realni tip – REAL

Logički tip – BOOLEAN

Znakovni tip - CHAR

Slide5

Celobrojni tip - INTEGER

Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva

Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu, kao i sve negativne brojeve

Od načina registrovanja celog broja u memoriji računara zavisi njegov opseg vrednosti

cifra

+

-

Slide6

TIP

INTERVAL

MEMORIJA

byte

0..

255

8 bitova=1byte

shortint

-128..127

8 bitova=1byte

integer

-32768..32767

16 bitova=2byte

longint

-231

..231-1

32 bitova=4byteword

0..6553516 bitova=2byte

int64-263

..263-1

64 bitova=8byte

Slide7

Aritmetičke operacije

* -množenje

d

iv – celobrojno deljenje

m

od – izdvajanje ostatka pri celobrojnom deljenju

+ - sabiranje

- - oduzimanje

Redosled prioriteta kao što je zapisano, operacije istog prioriteta izvršavaju se sleva nadesno.

I

stog

prioriteta

Slide8

Primeri:

D

iv – division (deljenje)

a div b

25 div 7 = 3 -7 div 5 = -1

2 div 4 = 0 -7 div -5 = 1

7 div -5 = -1

M

od – modulus (mera)

O

peracija je definisana za b≠0

25 mod 7 = 4 -7 mod 5 = -2 2 mod 4 = 2 -7 mod -5 = -2 7 mod -5 = 2

Slide9

Standardne funkcije

Standardne funkcije koje daju celobrojan rezultat:

a

bs(x) – apsolutna vrednost od x

s

qr(x) – kvadrat od x; x

2

s

ucc(x) – sledeći ; x+1

pred(x) – prethodni; x-1

Standardne funkcije koje daju realan rezultat:sin(x) – sinus od xcos(x) – kosinus od xarctan(x) – arkus tangens od xs

qrt(x) – kvadratni koren iz x

Slide10

Operacije

poređenja

daju

rezultat logičkog tipa (true, false)

=, < >, <, >, <=, >=

Funkcija odd(x) daje rezultat logičkog tipa:

T

rue – ako je x neparno

False - ako je x parno

Slide11

Zadatak 1

Izračunati vrednost sledećih izraza:

16 div 3 – 16 mod 3 =

4 mod 2 * 5 + 4 =

Slide12

Realni tip podataka - REAL

Realni

tip je prosti tip podataka koga čine svi brojevi.

Najčešće korišćeni realni tipovi su:

REAL

DOUBLE

EXTEND

Slide13

Operacije koje daju realan rezultat

* - množenje

/ - deljenje

+ - sabiranje

- - oduzimanje

U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj.

Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti rezultat je realan broj.

Slide14

Funkcije koje daju realan rezultat

a

bs(x) – apsolutna vrednost od x

s

qr(x) – kvadrat od x

s

in(x) – sinus od x

c

os(x) – kosinus od x

a

rctan(x) – arkus tangens od xsqrt(x) – kvadratni koren od xf

rac(x) – vraća razlomljeni deo od xint(x) – vraća celobrojni deo od x

Slide15

Primeri:

f

rac(1.23) = 0.23

f

rac(3.75) = 0.75

i

nt(1.23) = 1.00

i

nt(3.75) = 3.00

V

rednost funkcije

je između 0 i 1

Slide16

Funkcije koje daju celobrojnu vrednost

t

runc(x) – izdvaja celobrojni deo realnog broja (x)

r

ound(x) – zaokružuje argument x do najbližeg celog broja

Slide17

Primeri:

t

runc(6.

3) = 6

trunc

(-4.7) = -4

trunc

(3.236) = 3

round(4.678) = 5

round(-5.35) = -5

round(3.5) = 4round(-3.5) = -4

Slide18

Zadatak 2

Izračunati vrednost sledeći izraza:

-7 + 4 * 5 div 2 * round(2

.367) – 3*4 =

(

trunc

(7.3) – round(4.6)) * 2 mod 5 div 2 =

Slide19

Logič

ki

tip

podataka - BOOLEAN

Koristi se kod programa kod kojih treba odrediti da li je nešto tačno ili netačno.

R

ezultat određivanja može biti TRUE ili FALSE

U

računaru se ove vrednosti prikazuju kao:

TRUE ima vrednost 1

FALSE ima vrednost 0

TRUE >FALSE

Slide20

Dozvoljene operacije

N

ot - negacija

A

nd – konjukcija

O

r – disjunkcija

X

or – ekskluzivna disjunkcija

Slide21

p

q

not p

p and q

p or q

p xor q

false

false

true

false

false

false

true

false

false

false

true

true

false

truetruefalse

true

truetruetrue

false

true

true

false

Slide22

P

rioriteti: not

 and  or

P

rimer :

p or q and r  p or (q and r)

Operacija poređenja primenjena na celobrojne i realne operande daje vrednost logičkog tipa (true ili false)

Operacije poređenja su:

=, < >, <, >, <=, >=

Primer:

p <= q and r  p <= (q and r)

Slide23

Funkcije koje se koriste kod logičkog tipa

o

rd -određuje redni broj

o

rd(false)

= 0

ord

(true) = 1

s

ucc – sledeća vrednost

succ(false) = true

succ(true) = nema vrednostpred – predhodna vrednost

pred(true) = falsepred(false) = nema vrdnost

odd – daje vrednost logičkog tipaodd(5) = trueodd(2) = false

Slide24

Zadatak 3

Odrediti logičku vrednost izraza

false > true

ord(true)

O

dd(round(10 * p)) za p=0.599

Slide25

Znakovni tip

podataka

- CHAR

Vrednosti

mogu

biti

svi

znaci iz ASCII tabele (svi elementi azbuke programskog jezika)Vrednost znakovnog tipa se piše stavljanjem znakova

uzmeđu apostrofa ’z’Praznina je prazan znak

Slide26

Funkcije

pred

(c)

-

daje

predhodni

znak

pred(’h’) =’g’ pred(’/’) = ’.’

pred(’4’) = ’3’succ(c) - daje sledeći znak

succ(’H’) =’I’ succ

(’4’) = ’5’ succ(’A’) = ’

B’UpCase(c)- malo slovo pretvara u velikoUpCase(’d’) =’D’

ord(c) – redni broj znakaord(’A’) =

65 ord(’B’) = 66 ord(’

*’) = 42ord(’a’) =

97 ord(’b’) = 98 ord(’

1’) = 49chr(i) – znak čiji je redno broj ichr(

100) =’d’ chr (70) = ’

F’ succ(45) = ’-’

Slide27

Zadatak 4

Da li su tačni sledeći iskazi

pred(’C’) = chr(ord(’C’) – 1)

succ(’C’) = chr(ord(’C’) +1)

Slide28

Domaći

Izračunati vrednost sledećih izraza:

6 div 2 – 6 mod 5

=

7 mod 2 + 13 div 3 – 2 =

4 +

sqr

(5) -17 +

trunc

(-14.7 – 3.2) =

25 > 31 =(3 >2)

 (5 > 6)=(2 >1)  (5 < 4)=Not(30 > 10) =Napisati algoritam

koji pomaže kasirki da obračuna kusur, tako što od nje traži da unese jediničnu cenu artikla, količinu artikala i koliko novca dobija od kupca.