Preraspodela dohotka Javne finansije - PowerPoint Presentation

Slide1

Preraspodela dohotka

Javne finansije

-

vežbe

-

Slide2

Razlozi za preraspodelu dohotka

Blagostanje zavisi od ukupnog dohotka, ali i od njegove raspodele

...

redistribucija

dohotka i imovina – funkcija savremenih

država

Povećanje društvenog blagostanja kroz preraspodelu:

jednostavni utilitarizam

maksimin kriterijum

Pareto

-efikasna preraspodela dohotka

neindividualistički

stavovi:

preterana nejednakost je

a

priori

nepoželjna

robni egalitarizam

Slide3

Jednostavni utilitarizam

Blagostanje društva zavisi od blagostanja njegovih članova, što se predstavlja funkcijom društvenog blagostanja:

W=F(U

1

,U

2

,...,

U

n

)

...moguće je pretpostaviti da je društveno blagostanje zbir korisnosti pojedinaca:

W=U

1

,+U

2

, +...+

U

n

Pretpostavke za

maksimizaciju

W:

pojedinci imaju identične funkcije korisnosti, koje zavise samo od njihovog dohotka

funkcije korisnosti imaju

opadajuću

graničnu korisnost dohotka

ukupan raspoloživi dohodak je fiksan

Implikacija

maksimum društvenog blagostanja se postiže pri potpuno ravnomernoj raspodeli dohotka

Slide4

Jednostavni utilitarizam: moguća optimalna raspodela dohotka

Polova granična

korsinost

0

Piterova granična korisnost

Polov dohodak

Piterov dohodak

0

0’

MU

Pol

MU

P

iter

a

e

c

d

f

I*

b

Uzeto od Pitera i dato Polu

P

olovo povećanje korisnost

l

P

iterovo smanjenje korisnosti

Povećanje društvenog blagost.

Max društvenog blagost.

Slide5

Maksimin kriterijum

Društveno blagostanje zavisi od korisnosti pojedinaca čiji je nivo korisnosti najmanji:

W = Minimum(U

1

, U

2

, ....

Un)Implikacija:raspodela dohotka treba da bude savršeno ravnomerna, osim ako odstupanje od jednakosti ne poboljšava dobrobit najsiromašnijeg pojedinca

Slide6

Pareto

-efikasna preraspodela dohotka

Ako korisnost pojedinaca zavisi ne samo od njihovog dohotka nego i od dohotka drugih pojedinaca preraspodelom dohotka može da se ostvari

Pareto

-poboljšanje

...sve dok je zadovoljstvo onih koji daju siromašnima veće od smanjenja njihove korisnosti usled smanjenja dohotka

neefikasno je da bogati pojedinci sami daju sredstva siromašnima - preraspodela bi bila nedovoljna zbog problema besplatnog korisnika

zbog toga država treba da obaveže sve bogate pojedince da deo dohotka, kroz poreze, daju siromašnimaPreraspodela dohotka je opravdana sa ličnog stanovišta zbog toga što postoji rizik da praktično bilo ko postane siromašanPreraspodelom dohotka se doprinosi socijalnoj stabilnosti

Slide7

Ostala razmatranja

Procesi nasuprot ishodima

Raspodelu dohotka treba vrednovati prema procesima u kojima se ostvaruje, a ne prema rezultatima

Pravedna je svaka raspodela dohotka koja je ostvarena u pravičnim procesima koji obezbeđuju jednake šanse za sve

Društvena mobilnost

Stavovi pojedinaca prema raspodeli dohotka zavise kako od njihovog aktuelnog stanja tako i od njihove perspektive

Korupcija

Velika nejednakost može da dovede do podrivanja pravnih, političkih i regulatornih institucijaPostoje dokazi o pozitivnoj korelaciji između stepena nejednakosti i korupcije

Slide8

Distributivni efekti rashoda

Distributivni efekti rashoda odnose se na uticaj politike javnih rashoda na raspodelu realnog dohotka

Efekat relativnih cena:

ukoliko se subvencije siromašnim odobravaju za kupovinu određene robe (npr. zakup stanova) to može da promeni relativnu cenu te robe

ukoliko cene subvencionisanih dobara porastu

,

korist od subvencija je manja od iznosa subvencije

Da li transferi u naturi vrede jednako kao i novčani transferi?Da, samo ako su dobijeni u količini koju bi pojedinac kupio pod uslovom da je dobio novčani transfer jednak tržišnoj vrednosti dobijene robe Transferi u naturi imaju veće administrativne troškove

Slide9

Slučaj 1. Transfer

i

u naturi

donos

e

manju korisnost od novčanog transfera

Funte sira mesečno

Druga dobra mesečno

300

260

20

150

B

A

D

210

60

F

E

1

U

E

3

420

340

H

40

Slide10

Slučaj 2: Tran

s

feri u naturi donose istu korist kao i novčani transferi

Funti sira mesečno

Druga dobra mesečno

300

136

82

150

B

A

D

210

F

E

4

E

5

420

H

168

126

Slide11

Razlozi za transfere u naturi

Iako transferi u naturi mogu da donesu niži nivo korisnosti i imaju veće administrativne troškove oni se opravdavaju zbog:

robnog egalitarizma

paternalizma

odobravanje transfera u naturi smanjuje zloupotrebe

transferi u naturi su korisni za proizvođače određenih proizvoda (hrana, stanovi) kao i za birokrate kojima daju diskreciona prava – oni

lobiraju

za takve programe

Slide12

Instrumenti preraspodele dohotka

Preraspodela dohotka primenom dve grupe javnih politika:

Poreska politika (manje efikasna za

redistribuciju

)

Politika javnih rashoda – socijalna politika (efikasnija)

Cilj – smanjenje nejednakosti u raspodeli dohotka u društvu

Indikatori nejednakosti – Džinijev koeficijent, raspodela dohotka po decilnim grupama i dr.Srbija troši za socijalnu zaštitu oko 2% BDP, zemlje Regiona 3,4%, a članice EU 2,5% BDPInstrumenti uslovljeni imovinskim stanjem: MOP, dečji dodatakInstrumenti koji nisu uslovljeni imovinskim stanjem: pomoć borcima, naknada zarade porodiljama, dodatak za negu i pomoć, roditeljski dodatak i dr.

Slide13

Oporezivanje i raspodela dohotka

Javne finansije

-

vežbe

-

Slide14

Pojam i vrste poreza

Porez

fiskalni javni prihod, osnovni instrument finansiranja države

Vrste poreza

Porezi na faktore proizvodnje (direktni porezi) – porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, doprinosi, porez na imovinu u statici

Porezi na potrošnju (indirektni porezi) – PDV,

akcize

, carine Ekonomski (distributivni) efekti oporezivanja zavise od raspodele poreskog teretaZakonska vs. ekonomska raspodela poreskog tereta

Slide15

Progresivnost poreza

Prosečna

poreska

stopa

Odnos

plaćenih poreza i dohotkaProporcionalni porezSistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa

pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotkaAko se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan;

...a a

ko se smanjuje, sistem

je regresivanGranična

poreska stopa

Prirast poreza pri jediničnoj promeni dohotka

15

Slide16

Primer

Poreske

obaveze

u

hipotetičkom

poreskom sistemu

Dohodak

Poreska

osnovica

Poreska

obavezaProsečna poreska

stopaGranična poreska stopa

2,000-1,000

-200

-0.10

0.2

3,0000

0

00.2

5,000

2,000

400

0.080.2

10,0007,000

1,4000.14

0.230,000

27,0005,4000.18

0.2

16

Slide17

Modeli parcijalne ravnoteže

...

Istražuju

samo

jedno

tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišuJedinični porez - fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda

Raspodela tereta zavisi od elastičnosti ponude i tražnje

17

Slide18

Jedinični porez uveden na strani tražnje

Količina

Cena

D

S

Q

0

P

0

D’

poreski prihod

18

P

g

P

n

Slide19

Jedinični porez uveden na strani ponude

Količina

Cena

D

S

Q

0

P

0

S’

poreski prihod

19

P

g

P

n

Slide20

Jedinični porez kada je ponuda

savršeno

neelastična

Količina

Cena

D

S

Q

0

P

0

D’

poreski prihod

Slide21

Jedinični porez kada je ponuda

savršeno

elastična

Količina

Cena

D

S

Q

0

P

0

D’

poreski prihod

21

Slide22

Raspodela tereta

ad

valorem

poreza

Količina

Cena

D

S

Q

0

P

0

D’

poreski prihod

22

Slide23

Uvođenje jediničnog poreza monopolisti

Količina

D

X

MR

X

ATC

X

MC

X

X

0

P

0

ATC

0

D

X

’

MR

X

’

P

n

X

1

23

$

Slide24

Zadatak

(br. 5,

str

.

358

.

i br 8, str

. 379)U nastojanju da smanji potrošnju alkohola, država razmatra uvođenje poreza od 1$ na svaki prodati galon žestokog pića. (Taj porez bi plaćali proizvođači). Pretpostavite da kriva ponude žestokih pića ima nagib naviše i da joj odgovara jednačina Q = 30.000P (gde je Q broj galona žestokog pića, a P cena po galonu). Kriva tražnje za žestokim pićima jeste Q = 500.000 – 20.000P. Nacrtajte skicu da biste prikazali višak tereta ovog poreza. Zatim matematički izračunajte višak tereta. Prikažite grafički višak tereta koji stvara jedinični porez od 1$. Pretpostavite da svaki konzumirani galon žestokog pića stvara negativan eksterni trošak od 0,50$. Kako ovo utiče na višak tereta koji nastaje usled uvođenja jediničnog poreza na žestoka pića?

Slide25

Domaći zadatak (

br 7, str

.

358.)

Pretpostavite da se porez na dohodak u nekoj zemlji obračunava po jedinstvenoj stopi od 5 odsto, a da se nikakav porez ne

razrezuje

na oporezivi dohodak veći od 50.000 $. Oporezivi dohodak sa svoje strane izračunava se tako što se dohodak pojedinca umanjuje za 10.000 $, odnosno, svi dobijaju olakšicu od 10.000 $. Kolike su granične i prosečne poreske stope za svakog od navedena tri radnika? (Procenite graničnu poresku stopu za sadašnji nivo dohotka svakog od njih.)

Radnik sa skraćenim radnim vremenom i godišnjim dohotkom od 9.000 $.Prodavac u maloprodaji s godišnjim dohotkom od 45.000 $.Direktor neke reklamne agencije s godišnjim dohotkom od 600.000 $.Da li je taj porez progresivan, proporcionalan ili regresivan u odnosu na dohodak? Odgovor obrazložite odgovarajućim koeficijentima progresivnosti

.

Slide26

26

Domaći

zadatak za

danas

Pretpostavite da u sistemu tekućeg

finansiranja

penzija prosečna bruto zarada iznosi 55000 dinara (osnovica za doprinose), stopa doprinosa 22%, broj

zaposelnih

2,1 miliona, a broj penzionera 1,7 miliona. Pretpostavljajući da se penzije finansiraju isključivo iz doprinosa, kao i da penzijski fond isključivo koristi doprinose za isplatu penzija izračunajte:a) prosečnu penziju:______________b) prosečnu penziju, ako se stopa doprinosa poveća na 26%: __________________c) prosečnu penziju, ako se broj zaposlenih poveća na 2,5 miliona: ______________ d) prosečnu penziju, ako se prosečna zarada poveća na 65 hiljada: _______________e) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1,9 miliona:_______________f) prosečnu penziju, ako se broj penzionera poveća na 1,8 miliona, broj zaposlenih poveća na 2,3 miliona, a stopa doprinosa smanji na 19%: ____________________