DAVANJE SMISLA ISTORIJI - PowerPoint Presentation

Slide1

DAVANJE

SMISLA

ISTORIJI:

5. oktobar 2019.

ZOROVAVELJ

I

JEZDRA

ISAIJA

, JEREMIJA, DANILO

I KIRKraj 70 godinaZOROVAVELJ

I PERSIJSKI CAREVIPrvi povratak iz ropstvaPersijski careviJEZDRA I ARTAKSERKSDrugi povratakJezdraKnjige proroka Jezdre i Nemije govore o događajima koji su se zbili od trenutka kada je car Kir

dozvolio Izrailju da se vrati iz Vavilona natrag u Jerusalim, pa sve do konsolidacije Izrailja kao nezavisne i stabilne nacije (pod političkom dominacijom medopersijskog imperijalnog carstva).

Dobro je da znamo ko je sve učestvovao u ključnim istorijskim događajima

u tom

vremenskom periodu

radi boljeg razumevanja poruke iz ove dve knjige koje su prvo bile zajedno kao jedna knjiga.

KRAJ SEDAMDESET GODINA

“Prve godine vladavine persijskog cara Kira, da bi se ispunilo ono što je Gospod objavio preko Jeremije, podstače Gospod persijskog cara Kira da širom svog carstva usmeno i pismeno objavi.

” (Jezdra 1,1)

Bog je znajući budućnost pretskazao Kirov dekret i Jezdra ga navodi tačno 150 godina pre nego što je bio objavljen. Bog uvek kontroliše istoriju.Danilo je u molitvi Bogu posredovao za I

zrailj (Danilo 9,1-19) i Kiru ispričao sve o proročanstvima Isaije i Jeremije. To Danilovo objašnjenje je bilo ključno u Kirovom donoše- nju odluke da dozvoli povratak zarobljenika.

PRVI POVRATAK ZAROBLJENIH

“Ko je između vas od svega naroda njegova? Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga Izrailjeva, Boga koji je u Jerusalimu

.” (Jezdra 1,

3)Kir je bio u gradu Ekbatani do septembra 537 p.n.e.. Tu je izdao dekret o povratku Izrailja u Judeju (Jezdra 6,2-5). Taj dekret se sastojao od sledećih tačaka:U Jerusalim se vratilo oko 50.000 ljudi. Njihovo putovanje natrag u Judeju trajaoje oko godinu dana (536. pre Hrista).Prema Jezdri

2,2, vođe na ovom putu su bili Zorovavelj (unuk cara Jehonije), i prvosvešte-nik Isus/Jošua.

Oni treba da sazidaju hram u Jerusalimu.

Svaki Jevrejin može da se vratti

(

nije obavezno

)

.Može im se dati pomoć

u srebru, zlatu i stoci.

PERSIJSKI CAREVI

“

I starešine Judejske zidaše i napredovaše...i dovršiše po zapovedi Boga Izrailjeva i po zapovedi Kira i Darija i Artakserksa cara Persijskoga

.” (Jezdra 6

,14)

Bolje ćemo razumeti ono što je napisano u knji- gama Jezdre i Nemije ako znamo njihov odnos sa carevima Perzije koji su vladali nad Izrailjem.

Kir

D

arije

Arta

ks

er

k

s

DRUGI POVRATAK

“

A ti Jezdra, po mudrosti Boga svojega koja ti je data postavi upravitelje i sudije da sude svemu narodu što je s ove strane reke između svih koji znadu zakon Boga tvojega, i ko ne zna učite ga

.” (Jezdra 7,25) Artakserksov dekret iz 457. p.n.e. (Jezdra 7,12-26) sadrži dva vrlo važna paragrafa:

HramOvde svi navedeni: sveštenici, Leviti, pevači i hramske sluge ne plačaju nikakav porez (7,24).

Objavljuje se specijani zahtev za prikupljanje sredstava za izgradnju hrama

.

Službeno je us- postavljeno

godišnje žrtvovanje (7,15-23)Autonomija Judeje

Jezdri je dozvoljeno da postavi guvernere i sudije. Dozvoljeno im je da upravljaju i sude po jevrejskim zakonima (7,25.26).

U drugi povratak se uklljučilo oko

1,500

porodica i

vođa u

12

plemenskih grupa

(

Jezdra

8

gl.

).

JEZDRA

“

Taj Jezdra vrati se iz Vavilonije, i bijaše književnik vješt zakonu Mojsi- jevu, koji dade Gospod Bog Izrai- ljev, i car mu dade sve što zaiska, jer ruka Gospoda Boga njegova beše nad njim

.” (Jezdra 7,6)Jezdra je sarađivao sa carem Artakserksom i veoma pozitivno uticao na njega.Napisao je 4 biblijske knjige: Knjigu o Jestiri, Jezdri-nu,

i 1. i 2. Dnevnika. Takođe je uradio i kompilaciju Psalama, bio je oštrouman i vešt u poznavanju Bož-jeg Zakona i Pisama posebno Mojsijevog zakona.Jevrejska tradicija kaže da je on započeo i uveo služ-bu u sinagogama i druga usavršenja u okviru jevrej- skog sistema bogosluženja i pisma.

Jezdra je odličan primer

šta Bog može da učini kada

Mu dopustimo da radi u nama i razvije darove koje nam je dao.Jezdra je bio obrazovan sveštenik i književnik

postavljen da sudi od Persijskog suda.

“Bog je izabrao Jezdru da posluži kao oruđe dobra u Izrailju, da vrati ugled koji je sveštenički stalež u velikoj meri izgubio za vreme izgnan- stva. Jezdra se razvio u izvnredno učenog čove- ka, i postao je ”vešt u Mojsijevom Zakonu” (Jezdra 7,6).

Ove osobine su ga učinile da je po-stao istaknuta ličnost u medopersijskom carstvu.

Jezdra je postao Božji predstavnik, učio je ljude oko sebe načelima koja vladaju Nebom

. Za vreme preostalih godina svoga života, bez obzira da li se nalazio blizu dvora medopersijskoga cara ili u Jerusalimu, njegov osnovni posaom je bio posao učitelja. Dok je drugima objašnjavao istine koje je naučio, njegova radna sposobnost se poveća- vala. Postao je čovek pobožnosti i revnosti. Bio je Go-spodnji svedok svetu, svedočeći o snazi biblijske

istine da oplemeni čovekov svakodnevni život.”E

len Vajt,

P

roroci i carevi

,

str. 609. original