SLIKA O SEBI Slika o sebi Self koncept Pojam - PowerPoint Presentation

Slide1

SLIKA O SEBI

Slika o sebi Self koncept Pojam o sebi



Slika o tome:

Ko

smo?

Kakvi smo?

Koliko vredimo u odnosu na druge?



Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam

 Razlikovanje d

va aspekta:

1. S

amopoimanj

e

(deskriptivni aspekt sebe), i

2. S

amopoštovanj

e

(evaluativni aspekt sebe).

Slika o sebi

Dva aspekta:

1.

S

amopoimanj

e -

Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima funkcionisanja

Za školski uzrast (

S.Harter,1990

)

:

školske sposobnosti,

sportske sposobnosti,

socijalne prihvaćenosti,

ponašanja i

f

izi

čki

izgled

2.

Samopoštovanje

-

opšta percepcija vrednosti sebe kao osobe



PROCENA

SOPSTVENE VREDNOSTI,



POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI

Slika o sebi

Razlikovanje

tri aspekta

slike o sebi:

Znanje o sebi

–

ko sam ja?

S

tvarno “ja”

– ono što jesam

(pol, rasa,

nacionalnost,

zanimanje, socijalni status, telesni izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje, moralne osobine, itd.)

2.

Očekivanja od sebe

–

ono što bismo mogli biti

Idealno “ja”

– ono što bih žel

e

o biti (želje, nade)

Očekivano “ja”

– ono što bih trebao biti (dužnosti, ob

a

veze, odgovornosti)

Slika o sebi

3.

Vrednovanje sebe

(samopo

štovanje

)

Kakav sam ja?

Vrednovanje

onog što jesmo i kakvi jesmo,

s

a

onim što

bi

želeli, mogli ili trebali

da budemo

-   

osećaj vlastite vrednosti

– odnosi se na naše uverenje o tome da li smo vredni poštovanja, kako zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd.

-

samopouzdanje

– uverenje kako smo sposobni da se suočimo sa životnim izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd.

postignut uspeh

Samopoštovanje = -----------------------

očekivanja

Razvoj slike o sebi



Izgrađuje se polako i dugo



od ranog detinjstva

na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja, kao i na osnovu

svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema nama.

Interakcije sa značajnim drugima kao važan izvor informacija



Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo ponašanje prema nama.



Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide značajni drugi.



Mladima su značajni drugi: roditelji, prijatelji, vršnjaci, učitelji, rođaci

Uloga roditelja

Roditelji su glavni pokretači stvaranja slike o sebi

Slika o sebi određuje

ono što dete jeste,

ono što radi, ali i

ono što može postati

Slika o sebi može biti

negativna

i

pozitivna

(i sve nijanse između toga)

Da bi dete odraslo sa doživljajem:

JA sam u redu

,

važno je da raste u sredini u kojoj vlada

atmosfera podrške, sigurnosti i brige

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete

Pozitivnom samopoštovanju

deteta doprinose:



briga,



emocionalna toplina



prihvatanje deteta



uvažavanje ličnih karakteristika deteta



interes za dete i njegove potrebe

od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja, ohrabrivanja i pohvale:

Ponosna sam na tebe jer..., Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi pomažeš, Danas si me razveselio...

Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete

Negativnom samopoštovanju

doprinose:



Preterano ograničavanje slobode,

iskazivanje neprijateljstva i

Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema detetu)

Zanemarivanje i odbacivanje,

Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj da nikada nije dobro)



Posramljivati ga

Upoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama

Govoriti tzv

‘ubijajuće’ tvrdnje

:

Ti si nenormalan, Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš da uradiš dobro

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi

Nikad zadovoljni.

Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje?

Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro, deca gube

mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha

.

Nekritičnost.

Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje. Ali,

ne treba preterivati

u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje ozbiljno da sumnja u roditelja.

Kada je roditelj nekritičan, dete shvata da roditelj ne govori istinu i

da umanjuje njegove probleme

, pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj iskreno upućuje.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi

Preterana zaštita.

Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno.

Poruke:

- roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim

- nisam dovoljno dobar

- ta petica nije moja

- ni jedna druga ocena osim petice nije dobra

- ja ne moram da se tudim

Kritiziranje

(umesto konstruktivnog razgovora):

To je glupa ideja

,

Jesi li lud?

,

Ti si čudan?

(treba razlikovati

kritiku

– koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne na ličnost deteta u celini.

Kritiziranje

je uvek negativan osvrt na dečje ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta.

Kritikovati, povrediti, omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava

)

Izostanak pohvale.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi

Kontrola

se odnosi na

ponašanja

koja koriste roditelji u interakciji sa svojom decom da bi

modifikovali njihova ponašanja i unutrašnja stanja.

Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima dimenzije kontrole mogu biti

rizični faktori

za razvoj deteta.

Prečvrsta kontrola

dječjeg ponašanja može dovest do razvoja

- zavisnosti

(nesamostalnost

i

)

,

submisivnog ponašanja,

smanjenja motivacije za postignućem

potisnute hostilnosti.

Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi

Preblaga kontrola

(pemisivni roditelj) može dovesti do razvoja:

- agresivnosti i

- nedoslednog ponašanja.

Dete se ne o

s

e

ć

a u redu kada su odrasle osobe:

PREVI

Š

E STROGE

PREVI

Š

E POPUSTLJIVE

Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja ličnosti deteta (A. Frojd)

Osobe visokog samopoštovanja:

Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja,

Otpornije su na stres,

Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom,

Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i zadovoljnijim od većine

Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole)

Pozitivan odnos prema drugima

Poverenje prema dru

g

ima

Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze svoje mišljenje

Učestvuju u diskusijama,

Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim socijalnim situacijama,

POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBI

Osobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno kao bezvredne i loše, nego

na sebi teško pronalaze bilo šta dobro, ili se boje da će biti odbačeni od drugih.

Preterana sramežljivost i povučenost

Sklonost konformiranju (

lakše popuštanje pod socijalnim pritiskom

)

Nemogućnost da se izbore za svoja prava

Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji lokus kontrole)

Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost

Depresivnost, anksioznost

STRAH OD USPEHA:

strah od nepoznatog

strah da uspeh nismo zaslužili

strah da nećemo ispuniti očekivanja

strah od odbacivanja

"Proročanstvo koje se samo ispunjava"

Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja

utiče na ishode

događaja koji su tek pred nama

.



Očekivanje neuspeha

umanjuje prilagođenu i odlučnu reakciju

što povećava verovatnoću neuspeha –

"

začarani krug

"

Dve mogućnosti:

1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo

2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono što ne možemo da menjamo

Pozitivan self koncept

"Sre

ć

na su ona deca kojoj su u njihovom ranom detinjstvu pomogli da do

ž

ive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima su mogla

sama sebi da

potvrd

e

vlastitu vriednost i vrednost drugih."

,

Harris

Dete se os

eć

a dobro (njegov self – koncept

je pozitivan) kada ono sebe do

ž

ivljava kao:

PRIHVA

Ć

ENO OD DRUGIH

SPOSOBNO /

KOMPETENTNO

SIGURNO / SAMOSVESNO

BEZBRI

Ž

NO / SIGURNO

VOLJENO

CENJENO / VREDNO

DOBRO, MORALNO

NEZAVISNO / SAMOSTALNO

PRIHVA

Ć

ENO

Negativan self koncept

Dete koje se ne ose

ć

a dobro, (njegov self koncept je

negativan) mo

že

se

be

do

živeti

kao:

NEPRIHVA

Ć

ENO, ODBA

Č

ENO

NESPOSOBNO

SUMNJA U SEBE

NESIGURNO

NEVOLJENO

BEZVREDNO

LO

Š

E

ZA

VISNO

NEPRIHVA

Ć

ENO OD SEBE

SLIKA O SEBI

U svakom stadiju

mu

razvoja

, slika o sebi (

samopoimanje

)

se

kvalitativno

razlikuje od on

e

na nižem stadiju

mu

razvoja

Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno

konkretne (fizičke)

atribute

,

dok se na kasnijem uzrastu javljaju

apstraktni (psihološki)

atributi.

U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi se upoređivala s drugima.

S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.

ŠTA MOŽE NASTAVNIK?

Nastavnik povratnim informacijama oblikuje sliku učenika o samom sebi.

prihvatite učenike onakvima kakvi jesu

učite ih takmičenju sa samim sobom

učite ih da postavljaju realne ciljeve

vrednujte individualni napredak

naglašavajte pozitivno

ne izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošću

koristite kooperativno učenje

uzmite u obzir njihove probleme i interese

postavite pravila

OPŠTE SAMOPOIMANJE

AKADEMSKO

SAMOPOIMANJE

SOCIJALNO

SAMOPOIMANJE

EMOCIONALNO

SAMOPOIMANJE

FIZIČKO

SAMOPOIMANJE

m

a

t

e

r

i

nj

i

j

.

m

a

t

e

m

a

t

i

k

a

I

S

T

O

R

I

J

a

v

r

š

nj

a

c

i

z

n

a

č

a

j

nidr.

pojedinačna emocionalna stanja

fiz.sposob.

Fiz.izgled

Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja.

Kraj