VODA U PRIRODI I NJEN ZNAČAJ - PowerPoint Presentation

Slide1

VODA U PRIRODI I NJEN ZNAČAJ

Voda je

osnovni

princip

i

uzor

svega

sto

postoji

,

iz

koje

je

sve

nastalo

i

u

koju

se

sve

vraća

.

Ona

je

beskonačna

,

večna

materija

koja

se

kreće

,

zgušnjava

i

razređuje

i

tako

nastaju

sve

pojave

.

Gde

nema

vode

-

tu

nema

života

. To je

prva

potreba

čoveka

,

koju

on

mora

trajno

da

obezbedi

, pre

nego

sto

počne

da

gradi

svoje

stanište

.

Tales

iz

Mileta

,

matematičar

,

grčki

filozof

,

fizičar

i

astronom

- uslov

života

čoveka

, biljaka i životinja;- najzastupljenija supstanca u prirodi;

- Najveci

deo

Zemljine

povrsine 70,8% prekriven je slanom vodom okeana i mora. U prirodi

voda

se nalazi u sva tri agregatna stanja:  –  u atmosferi u obliku vodene pare  – u tečnom stanju po površini zemlje (slatke i slane vode) – u čvrstom stanju u lednicima i ledu.

- U našoj

zemlji

se

koriste

podzemne, površinske i atmosferske vode.

-Voda je:

osnov

života

i sredina odakle je sve poteklo,neophodna

namirnica

za svaku biocenozu i za čoveka,univerzalan rastvarač,izvor hrane i minerala,životna sredina za mnoge žive organizme,bitan klimatski faktor,

prirodan estetski element,

predmet

rada

i

sredstvo

za

rad

,

izvor

energije

,

mesto

rekreacije

,

opštedruštveno

dobro

.

Od

ukupne

količine

vode na Zemlji 2,535 pripada slatkim vodama od toga 70% odpada

na

led Antartika, Artika i lednika. Svega 0,006% od svih slatkih voda odpada na jezera, bare, recna korita.Oko 30% slatke vode se nalazi u vodopropusnim stenama koje su

veoma vazan rezervoar

vode

.

Količina

podzemnih

voda

je 3000

puta

veca

od

količine

vode

u

svim

rekama

. To

znači

da

treba

da

je

podzemna

voda

veoma

značajna

za

vodosnabdevanje

naselja

, o

čemu

treba

voditi

racuna

.

Atmosferskim

padavinama

se

obnavlja

voda na zemlji. Veličina padavina zavisi od mnogih

faktora

, od geografske dužine i širine, nadmorske visine, blizine mora itd. Pored geografske neravnomernosti u raspodeli padavina, prisutna je neravnomernost u vremenu, od godisnjih doba. Kolicina padavina se

takodje menja u visegodisnjim

periodima

,

te

se

govori

o

vremenskog

ciklusu

.

Od

količine

padavina

zavisi protok mnogih većih reka Dunava, Volge, Ganga

,

Hoanghoa

, Misisipija itd.Putem isparavanja i transpiracije značajni deo vode se vraća u atmosferu priblizno 62% od padavina.Zbog neujednačene raspodele vode na Zemlji, vodosnabdevanje stanovnika

je nije ravnopravano.

ZNAČAJ VODE

Voda

kao

faktor sredine ima veliki značaj za ljude

,

ekosisteme

, za planetu kao celinu. Ona je osnov života i sredina u kojoj počinje život. Čini 60% ljudskog organizma i istovremeno predstavja i neophodnu namirnicu

bez koje ne

moze

da

se

opstane

duže

od

nekoliko

dana

.

Voda

je

značajna

za

spoljašnju

fizionomiju

vegetacijskog

pokrivača

Zemlje

.

Takodje

je

i

energija

pomo

ć

u

koje

se

obavlja

razmena

i

dotok

hranjivih

materija

i

minerala

iz

zemlje

u

biljke

,

da

bi

na

kraju

,

putem

transpiracije

,

napustila

biljku

i

obogatila

klimu

. 

Važna

je

za

razvoj

ljudske

civilizacije

,

za

poljoprivredu

,

ali

i

za

svakodnevnu

upotrebu

.

Najve

ć

a

koli

č

na

se

tro

š

i

na

proizvodnju

hrane

.

Posto

je

č

ovek

dominantno

bi

ć

e

onda

i

voda

podleže

njegovom

uticaju

. On

pravi

vodu

kao

velike

reservoare

u

vidu

veštačkih

jezera

,

koristi

je

kao

energiju

,

zato

zaustavlja

tokove

reka

,

pravi

kanale

…

To znači

da

kvalitet

vode zavisi od načina korišćenja. Najčešće dve ili

više

upotreba ne odgovaraju nekoj trećoj. Na primer: Ako je neko jezero namenjeno za snabdevanju vodom za piće, neophodno je da se u toj vodi zadrži kvalitet koji se zahteva za date

potrebe. Ali ako se to isto

jezero

koristi

i

za

rekreaciju

,

tada

je

neophodan

neki

drugi

kvalitet

…

Kruženje vode u prirodi

Voda

čini

samo 0,2 % Zemljine mase, ali je njeno

kruženje

u

prirodi jedan od najvažnijih sistema na svetu. "Kruženje vode" (među naučnicima poznatiji kao hidrološki ciklus) označava kontinuirani proces razmene vode u hidrosferi, između atmosfere

, površinske i

podzemne

vode

,

tla

i

biljnog

sveta

.

22 % solarnog

zračenja

koje

dopire do Zemlje greje vodene površine okeana, mora, jezera

i

reka pretvarajući tečnu vodu u vodenu paru. Oslobađanje vodene pare u atmosferu vrše i biljke tokom transpiracije. Oslobođena vodena para se diže vazdušnim strujama u više i

hladnije delove atmosfere

,

kondenzuje

i

obrazuje

oblake

.

Ovako

formirane

količine

voda

se

vraćaju

ponovo

na

kopno

u

vidu

padavina

.

Ovakav

kružni

ciklus

vode

se

ponovno

nastavlja

.

Jedan

deo

vode

na Zemlji blokiran je već relativno dug vremenski period u ledenim kapama

i

glečerima. Led glečera pokriva 10-11 % kopna. Kada bi se danas otopili svi glečeri, nivo mora bi porastao za 70 metara, a u toku poslednjeg ledenog doba, nivo mora bio je oko 122 metara niži

nego danas,

dok

su

glečeri

prekrivali

skoro

jednu

trećinu

kopna

.

Jedan

deo

hidrološkog

ciklusa koji svakodnevno možemo videti predstavlja i slatka

voda

koja postoji na Zemlji, u vidu bara, jezera, akumulacija (veštačkih jezera), močvara i reka. Iako neke definicije evapotranspiracije uključuju isparavanje iz površinskih vodnih tela

, kao što

su

jezera

, pa

čak

i

okeani

,

evapotranspiracija

se

može

definisati

i

kao

gubitak

vode

sa

površine

kopna

u

atmosferu

,

kao

i

transpiraciju

podzemnih

voda

biljkama

putem

njihovih

listova

.

Transpiracija je

proces

prenosa

vlage kroz biljku od korena do malih pora na

donjoj

strani listova, gde se menja u paru i oslobađa u atmosferu. Transpiracija je, u suštini, isparavanje vode sa listova biljaka. Procenjuje se da se oko 10 % vlage u atmosferi oslobađa iz biljaka

putem transpiracije.

Kondenzacija,

suprotno

evaporaciji

,

predstavlja proces prelaska vodene pare u vazduhu u tečno stanje. Kondenzacija

je

važna

za hidrološki ciklus zato što je odgovorna za formiranje oblaka, a samim tim, i padavina. čak i kada nema oblaka na kristalno čistom nebu, voda

je ipak prisutna u

formi

vodene

pare

i

kapljica

koje

su

nevidljive

golim

okom

.

Oblaci

se

formiraju

u

atmosferi

zato

što

se

vazduh

koji

sadrži

vodenu

paru

podiže

,

hladi

i

kondenzuje

. 

Voda

postoji

u

atmosferi

u

vidu pare, kao što su oblaci i vlažnost. Iako

atmosfera

ne

može biti veliki rezervoar vode, to je izuzetan "super-autoput" za kretanje vode oko planete. Procenjuje se da je zapremina vode u atmosferi u bilo kom trenutku oko 12 900 km3 i

kada bi se odjednom

sručila

na

Zemlju

u

vidu

kiše

,

prekrila

bi

površinu

kopna

samo

do

prvih

2,5

centimetara

.

Padavine

predstavljaju

vodu

koja se oslobađa iz oblaka u vidu kiše, ledene kiše

,

susnečice

, snega ili grada i osnovni je vid povratka vode iz atmosfere na Zemlju. Oblaci sadrže vodenu paru i kapljice, koje su toliko male da dopiru

kao padavine,

ali

su

dovoljno

velike

da

formiraju

vidljive

oblake

.

Da

bi

došlo

do

pojave

padavina

,

prvo

se

tanke

kapljice

vode

moraju

kondenzovati

na

česticama

prašine

, soli

ili

dima

.

Zatim

,

kapi

se

sudaraju

i

uvećavaju

dovoljno

da

mogu

da

padnu

na

Zemlju

.

Milioni

kapljica

je

potrebno

da

se

stvori

samo

jedna

kap

kiše

.