Fond za budućnost OBRAZOVANJE ZA SVE - PowerPoint Presentation

Slide1

Fond za budućnostOBRAZOVANJE ZA SVE I ODMAH

Hadži Zdravko M. KovačSOMBOR, 9.6.2016.

Činjenice i brojkeGlobalno

broj dece u dečijem radu je opao za trećinu od 2000. godine - sa 246 miliona na 168 miliona dece. Više od polovine njih, 85 miliona je u sferi opasnog rada (to je polovina od 171

milion koliko ih je bilo u 2000. godini).U Aziji i Pacifiku i dalje je najveći broj dece radnika (skoro 78 miliona ili 9,3% dečije populacije), međutim Podsaharska

Afrika i dalje je region sa najvećom učestalošću dečijeg rada (59 miliona ili preko 21%).13 miliona (8,8%) dece u Latinskoj Americi (i Karibima) i na Bliskom istoku se nalazi oblasti dečjeg rada, kao 9,2 miliona (8,4

%) u

Severnoj

Africi

Poljoprivreda

je i

dalje sektor

gde

su

deca radnici

najbrojniji (

98 miliona, ili 59%), ali

ovaj problem nije

zanemarljive

ni u uslugama

(54 miliona) i

industriji

(12 miliona) - uglavnom u neformalnoj ekonomiji.

Dečji

rad među devojčicama

manji je

za 40% od 2000.

godine do danas,

u poređenju sa

25

% za

dečake .

Činjenice i brojke

SrbijaProblem o kojem se ćuti

Obuhvat osnovnoškolskim obrazovanjem je 97

%, a 93% dece iz opšte populacije završi OŠObuhvat romske dece je svega 69%, a školu završi 64

% Roma

Odustajanje od OŠ

Odustajanje od SŠ

Napuštanje škole

skoro polovina romskih devojčica uda

(često i na silu)pre

punoletstva, a petina njih stupi u brak i pre 15 godina

.

o

ko

40 procenata romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto njih dobije dete i pre 15. godine.

Finansiranje budućnost

Kampanja „Fond za budućnost“ potiče iz 2011. godine i ponovo je reaktivirana u 2014. godini Cilj: do 2030 „osigurati

inkluzivno i pravično kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti

za doživotno učenje za sve“ - bez obzira

na

lične

,

društvene

ili

političke

kontekste.

Ulaganjem u obrazovanje danas, finansiramo bolju budućnost sutra

Sve zemlje: Opredeliti minimum 6% BDP-a i 20%

nacionalnog budžeta za obrazovanje, od čega najmanje 50%

mora biti namenjeno osnovnom obrazovanju. Zemlje donatori:da izdvoje 0,7% BDP za Ciljeve razvojne pomoći (ODA) do 2020.

godine, izdvoje

najmanje 15-20% svih ODA sredstava za

obrazovanje (od toga polovinu za osnovno obrazovanje) i da dodele još najmanje

4% humanitarne pomoći za obrazovanje

Obrazovanju treba novac

Preko 39 milijardi dolara godišnje

je potrebno da se popune praznine u osnovnom i srednjem obrazovanju. Da bi se uspešno

opremile škole širom sveta, ključ je koordinacija. Obrazovanje

treba

novac

.

Škole

treba da se grade.

Učionice

moraju

biti opremljene i

nastavnici

moraju

biti

plaćeni

.

Decenijama u zemljama u razvoju

, nastavnici su bedno plaćani iz

školarina, koje su, opet, “zatvorile vrata” za

decu, čiji roditelji nisu mogli da plate. U

proteklih

četrnaest

godina

,

mnoge

zemlje

su eliminisale

školarine

koje

su

dovele

do “udara

na

upis

”. U

Tanzaniji

,

stopa

upisa

je

udvostručena

,

za

manje

od

deset

godina

,

nakon

što

su

školarine

ukinute

, a u

Etiopiji

došlo

je do

povećanja

upisane

dece

od 95

odsto

u

periodu

od 2000. do 2008.

godine

.

Uprkos

jasnim

pozitivnim

ishodima

ulaganja

u

obrazovanje

,

finansiranje

obrazovanja

iz

zemalja

donatora

smanjena

su

od 2011.

godine

, a

mnoge

zemlje

su

u

međuvremenu

i same

smanjile

sopstvena

izdvajanja

.

Vreme

je da se

premosti

ovaj

jaz

- ne

bude

širi

!

Poruka Svetskog dana 2016.Ne dečijem radu jer

jedini posao za sve devojčice i dečake

je da idu u školu!

I zato

Finansirajte budućnostPodržavanje

obrazovanja širom sveta je ulaganje u sigurniju, zdraviju i

napredniju budućnost, jer obrazovane majke češće

šalju

svoju

decu

u

školu

,

imaju

manje

porodice

,

zalažu

se

za

imunizaciju

svoje

dece

i

generalno

su

i same

zdravije

. U

zemljama

koje

su

investirale

u

obrazovanje

manja je verovatnost da će imati građanske ratove i preko 40 godina, a zemlje koje su postigle za stepen više obrazovanje ostvarile su po glavi stanovnika prihod za 23 odsto veći.

Više na www.nsprv.org.rsI zato podignimo crveni karton za dečiji rada i recimo „Ne

dečijem radu u

lancima snabdeva- nja. To je posao za odrasle!“I naravno

Hvala Vam na Vašem vremenu i pažnji!