NOVI NAČINI NAPLATE POTRAŽIVANJA - PowerPoint Presentation

Slide1

NOVI NAČINI NAPLATE POTRAŽIVANJA

-kroz zakon o finansijskom obezbeđenju

i izmene i dopune zakona o stečaju-

tasic

& partners

29.08.2018.

Slide2

RAZLOZI

DONOŠENJA ZakonA o Finansijskom obezbeđenju

Ispunjavanje obaveza

iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju („Službeni glasnik RS“, br.83/2008) i Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima („Službeni glasnik RS“, br.83/2008) u delu usklađivanja propisa u oblasti bankarstva, osiguranja i drugih finansijskih usluga, Aneks VI Poslovno nastanjivanje: finansijske usluge

Usklađivanje sa sekundarnim izvorima Evropske unije -

Direktiv

a

o finansijskom obezbeđenju (

Directive 2002/47/EC of the European Parliament and of the Council of 6 June 2002 on financial collateral arrangements

, Official Journal L 168, 27/06/2002

, 2009/44/EC i 2014/59/EU

) i izmenama i dopunama iste (u daljem tekstu: Direktiva)

Zakon o finansijskom obezbeđenju

(

“Službeni glasnik RS”

,

br.44/2018,

u daljem tekstu:

ZOFO

) donet je 08.06.2018.godine, stupio je na snagu 16.06.2018.godine, a počeće sa primenom

01.01.2019.godine

Uvode se novi pravni instituti i omogućava efikasno izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i razvijanje OTC tržišta i tržišta

kolateralizovanih

kredita i zajmova

Slide3

DIREKTIVA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

odnosi se samo na bilateralne ugovore o obezbeđenju

n

adležnost suda

se

određuje

prema

sedištu (mestu nalaženja)

relevantnog registra finansijskih instrumenata ili centralnog depozitara (otklanjanje sukoba nadležnosti u prekograničnim transakcijama prema pravilu

locus rei sitae

)

postavlja m

inimum uslova za dokazivanje postojanja finansijskog obezbeđenja i pravnu valjanost ugovora o finansijskom obezbeđenju

o

mogućava brz

o

i neformalno izvršenj

e kod

postupaka za zaštitu finansijske stabilnosti

d

ržavama članicama

ostavlja mogućnost da zadrže ili uvedu u svoje nacionalno zakonodavstvo postupak

naknadne kontrole na osnovu koga sudovi mogu proveriti unovčenje ili određivanje vrednosti finansijskog obezbeđenja i vrednost relevantnih finansijskih ob

a

veza

(na poslovno razuman način)

Slide4

DIREKTIVA O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJU

Predmet primene

j

avna tela

C

entralna banka, Evropska centralna banka, MMF, EIB, Banka za međunarodna plaćanja, multilateralna razvojna banka

f

inansijske institucije učesnici u platnom sistemu ili klirinška kućalice, osim fizičkog lica, uključujući privredna društva i partnerstva bez pravnog subjektiviteta, pod uslovom da je jedna od gorenavedenih institucija*

Definicije

U

govor o finansijskom obezbeđenju (s prenosom prava vlasništva ili u hartijama od vrednosti)

G

otov novac (novac u bilo kojoj valuti...)

C

lose-out netting/konačno netiranje/poravnanje – odredba ugovora ili svaka zakonska odredba, kojom se, u slučaju događaja izvršenja

:

obaveze strana ubrzavaju kako bi odmah dospele ili

P

rebijaju se iznosi dospelih obaveza, uz doplatu neto iznosa strani koja manje duguje

Slide5

Zakon

O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJUZOFO obezbeđuje pretpostavke pravne sigurnosti i finansijske stabilnostidoprinosi se jačanju finansijskog tržišta (repo tržišta, finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata)

sistemski se uređuje pitanje finansijskog kolaterala, usklađuje sa međunarodnim standardima

uspostavlja savremeni, jasni i efikasni pravni okvir za ugovaranje i realizaciju finansijskog obezbeđenja

uvode se jasna pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju finansijskog obezbeđenja

smanjuju se administrativne procedure ili sprovođenje dugog sudskog ili upravnog postupka

Ostali ciljevi:

smanjenje kreditnog rizika na finansijskom tržištu

standardizacija finansijskih okvirnih ugovora sa klauzulom netiranjaveći stepen zaštite potraživanja Republike Srbije kod upravljanja javnim dugom (ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika)

unapređenje tržišnih rešenja kroz raspolaganje kolateralom i dr.

Slide6

Ugovor

O FINANSIJSKOM OBEZBEĐENJUUgovorom o finansijskom obezbeđenju obavezuje se davalac obezbeđenja da radi obezbeđenja izvršenja svoje ili tuđe

finansijske obaveze,

prenese

sredstvo obezbeđenja

primaocu obezbeđenja ili da na tom sredstvu ustanovi založno pravo u korist primaoca obezbeđenja, a primalac obezbeđenja se obavezuje da primljena ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja vrati davaocu obezbeđenja po izvršenju finansijske obaveze, odnosno istovremeno s tim izvršenjem.

Vrste ugovora 1) Ugovor kojim se prenosi pravo svojine na novčanim sredstvima ili finansijskim instrumentima koji su sredstvo obezbeđenja, odnosno kojim se prenosi potraživanje kao sredstvo obezbeđenja – primalac obezbeđenja ima pravo korišćenja, raspolaganja uključujući i prodaju – npr. repo ugovori / prenosi se fiducijarno pravo svojine ili

2) Ugovor kojim se u korist primaoca obezbeđenja prenosi založno pravo (može se ugovoriti i pravo korišćenja i raspolaganja kolateralom)

Slide7

Ugovor o finansijskom obezbeđenju

Slide8

Standardizovani ugovori

Slide9

U

govorne straneRepublika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, organ javne vlasti, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom i/ili vođenjem računa korisnika javnih sredstava, kao i Fond za razvoj Republike Srbije i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije;

Narodna

banka

Srbije

;finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji nad čijim poslovanjem vrši

nadzor nadležni organ, uključujući banku, društvo za

osiguranje

,

brokersko

-

dilersko

društvo

,

društvo

za

upravljanje

investicionim

fondom

,

investicioni

fond,

društvo

za

upravljanje

dobrovoljnim

penzijskim

fondom

,

instituciju

elektronskog

novca

,

platnu

instituciju

,

javnog

poštanskog

operatora

u

vezi

s

finansijskim

uslugama

koje

pruža

,

društvo

koje

obavlja

poslove

faktoringa

i

društvo

koje

obavlja

poslove

davaoca

finansijskog

lizinga

;

učesnik u platnom sistemu

i sistemu za poravnanje hartija od vrednosti sa sedištem u Republici Srbiji – uključujući Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, centralnog tržišnog učesnika, agenta za poravnanje, klirinšku kuću i operatora ovog sistema – koji obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, odnosno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

Slide10

U

govorne strane5) Evropska unija, država članica Evropske unije, treća država, kao i organ javne vlasti u tim državama, uključujući javnopravno telo i organizaciju u čijoj su nadležnosti poslovi u vezi sa upravljanjem javnim dugom ili intervencijama u vezi s tim upravljanjem; i/ili vođenjem računa korisnika, osim subjekata za čije obaveze jemči država;

6)

Evropska centralna banka

i druge centralne banke;

7)

Međunarodni monetarni fond, Banka za međunarodna poravnanja, Evropska investiciona banka i međunarodne razvojne banke kojima se, prema propisu Narodne banke Srbije kojim se uređuje adekvatnost kapitala banke, dodeljuje najniži ponder kreditnog rizika; 8) finansijska institucija u smislu propisa Evropske unije nad čijim poslovanjem vrši nadzor nadležni organ; 9) centralni tržišni učesnik, agent za poravnanje i klirinška kuća u smislu propisa Evropske unije kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima 3 i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, uključujući instituciju koja obavlja srodne poslove na tržištu fjučersa, opcija i drugih finansijskih derivata u skladu s propisima države članice;

10) pravno lice koje kao zastupnik ili na drugi način deluje u ime i/ili za račun navedenih

ili imaoca dužničkih hartija od vrednosti ili drugih prenosivih sekjuritizovanih instrumenata duga koje su izdala ta lica.

Slide11

F

inansijska obavezaFinansijska obaveza je obaveza po kojoj poverilac ima pravo na novčano namirenje i/ili pravo da mu se predaju, odnosno prenesu finansijski instrumenti.Finansijska obaveza može biti:

sadašnja ili buduća;

uslovna ili bezuslovna;

stalna ili povremena;

odrediva po vrsti i/ili klasi i

druga finansijska obaveza u skladu sa ugovorom i zakonom.

Finansijska obaveza može glasiti na dinare ili na stranu valutu.

Slide12

sredstva obezbeđenja

Sredstva obezbeđenja:novčana sredstva (ne i gotov novac);finansijski instrumenti; (hartije od vrednosti i dr.)

kreditna potraživanja.

u odnosu na nerezidente i rezidente važe ograničenja ustanovljena deviznim propisima

E

kvivalentna sredstva obezbeđenja

Finansijski instrumenti

Definisani su Zakonom o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i 108/2016) kao:-

prenosive hartije od vrednosti (akcije, obveznice i dr.);-

instrumenti

tržišta

novca

;

-

jedinice

institucija

kolektivnog

investiranja

;

opcije

,

fjučersi

,

svopovi

,

kamatni

forvardi

i

ostali

izvedeni

finansijski

instrumenti

;

izvedeni finansijski instrumenti za prenos kreditnog rizika;

finansijski ugovori za razlike;

robni derivati;

kreditni derivati i dr.*

Slide13

Davanje, korišćenje i raspolaganje

sredstvima obezbeđenjaDAVANJE - podrazumeva sticanje državine ili kontrole nad sredstvima obezbeđenja i dokazuje se u pisanoj formi/pisanim dokazom:

novčana sredstv

a – da su odobrena i/ili evidentirana na novčanom računu;

finansijski instrumenti

– da su preneti na određeni račun ili da je upisano založno pravo i

kreditno potraživanje - da je primaocu obezbeđenja dostavljen spisak kreditnih potraživanja sa podacima o dužniku i iznosu kreditnog potraživanja i datumu davanja saglasnosti i izjave.CR HoV i NBS – propisuju uslove za evidenciju, upis, prenos finansijskih instrumenata, novčanih sredstava i kreditnih potraživanjaKORIŠĆENJE I/ILI RASPOLAGANJE – obim i sadržina prava korišćenja i raspolaganja sredstvima obezbeđenja na kojima je uspostavljeno založno pravo se utvrđuje ugovorom i može odgovarati pravima vlasnika.

Ako koristi sredstvo obezbeđenja – dužan je da na dan dospeća vrati ili prenese ista ili ekvivalentna sredstva obezbeđenja davaocu obezbeđenja i/ili izvrši prebijanje A

ko raspolaže sredstvima obezbeđenja (osim kod kreditnog potraživanja) i otuđi založeno sredstvo, treće lice stiče to sredstvo bez tereta.

Slide14

realizacija sredstava obezbeđenja

Realizacija nastupa usled neizvršenja finansijske obaveze ili drugog ugovorenog događaja ili okolnosti:otpočinje namirenje vansudskim putem iz sredstava obezbeđenja i/ilivrši se netiranje potraživanja i obaveza.

Realizacija se izvršava:

bez dostavljanja prethodnog obaveštenja ili upozorenja (davaocu ili dužniku);

bez saglasnosti ili odluke suda, organa javne vlasti ili bilo kog drugog lica;

bez javne prodaje ili drugog načina realizacije i

bez utvrđivanja posebnog roka koji mora proteći od nastupanja uslova za

realizaciju sredstava obezbeđenja do te realizacije.Realizacija se odvija bez obzira na pokretanje/otvaranje stečajnog, likvidacionog postupka ili primenu mera reorganizacije. Sredstva obezbeđenja, novčana i finansijski instrumenti, su izuzeti od izvršenja i obezbeđenja.

Slide15

namirenje iz založenih i stečenih

sredstava obezbeđenjaNamirenje se vrši:neposrednim namirenjem iz novčanih sredstava;

prodajom ili prisvajanjem, tj. zadržavanjem u svojinu finansijskog instrumenta (sticanje prava svojine) i

prodajom ili prisvajanjem, tj.zadržavanjem kreditnog potraživanja.

Vrednost prodatog ili prisvojenog sredstva obezbeđenja se prebija s finansijskom obavezom, odnosno ta se vrednost primenjuje na izvršenje finansijske obaveze.

Obaveze primaoca sredstava obezbeđenja:

da dostavi obaveštenje o namirenju potraživanja

da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka pri namirenju odnosno utvrđivanju vrednosti sredstava obezbeđenja i izračunavanju finansijske obaveze, uzimajući u obzir tržišne okolnosti.

Slide16

PREBIJANJE*/ netiranje ILI close-out netting

ZOFO – razlikuje dve vrste netiranja:netiranje kod ugovora o finansijskom obezbeđenju (član 17 ZOFO)

netiranje kod drugih finansijskih ugovora (član 20 ZOFO), uz obavezu da ugovorne strane budu kvalifikovane, kao i sredstva obezbeđenja i ugovori (finanskijski derivati, hartije od vrednosti i sl.)

Ugovorima se utvrdi uslov, nakon čijeg nastupanja ugovorne strane automatski ili na zahtev druge ugovorne strane preduzimaju sledeće:

međusobne obaveze po osnovu jednog ili više ugovora smatraju se dospelim

i izražavaju se kao novčane obaveze ili prestaju i zamenjuju se novim novčanim obavezama, u skladu s njihovom procenjenom tekućom vrednošću, odnosno vrednošću koja je utvrđena na način iz ugovora; i/ili

vrši se netiranje (prebijanje) međusobnih potraživanja i obaveza

po osnovu jednog ili više ugovora, tako da je ugovorna strana koja duguje veći iznos dužna da plati razliku u iznosu potraživanja (neto iznos).

Slide17

O

dnos prema drugim zakonima i propisimaZakonodavac propisuje:da se sredstva obezbeđenja mogu i dalje ugovarati prema Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ” br.29/78...i “Sl. list SCG” – Ustavna povelja) i Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Službeni glasnik RS” br.57/2003..i 99/2011);

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ne odnosi se na zalogu hartija od vrednosti (član 14, stav 2)

;

uvodi se pretp

o

stavka da je ugovorena primena ZOFO kod ugovora o finansijskom obezbeđenju;

upućuje se na shodnu primenu Zakona o obligacionim odnosima i drugih propisa.

Slide18

N

adzor i kaznene odredbeNadzor nad primenom zakona:Narodna banka Srbije;

Komisija za hartije od vrednosti i

drugi nadležni organi.

Kaznene odredbe/ prekršaji:

N

ovčane kazne od 100.000-2.000.000 dinara za pravno lice i

Novčana kazna od 20.000-150.000 dinara za odgovorno lice upravnom licuNovčana kazna od 30.000-500.000 dinara za preduzetnika.

Slide19

O

tvorena pitanja u vezi sa ZOFOutvrđivanje vrednosti sredstava obezbeđenja i izračunavanje finansijskih obaveza kada finansijski instrument nema tržišnu cenu;Zakon o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”

,

br.36/2011...i /2018) propisuje postupak za utvrđivanje cene za hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca, ali ne i za druge finansijske instrumente (član 56, 57, 259 Zakona o privrednim društvima);

standard dobrog stručnjaka (član 18 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima);

dužnost pažnje i tužba zbog povrede dužnosti pažnje (član 63 i 64 Zakona o privrednim društvima);

koja su pravna sredstva koja dužnik ili davalac obezbeđenja ima na raspolaganju u vezi sa utvrđenom vrednošću i izračunavanjem finansijskih obaveza;

da li i treća zainteresovana lica (stečajni poverioci, drugi poverioci kod dužnika i dr.) imaju pravo i pravni interes da pokrenu tužbu ili ulože drugo pravno sredstvo (opšta pravila o naknadi štete, individualna, derivativna, kolektivna, posebna tužba i/ ili zahtev za utvrđivanje cene u vanparničnom postupku ....) i dr..

Slide20

POSTOJEĆI REŽIM NAMIRENJA POVERILACA

PREMA ZAKONU O STEČAJUVrste poverilaca:

S

tečajni poverioci

R

azlučni poverioci

Z

aložni poveriociIzlučni poverioci iPoverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenjaIsplatni redovi:Prvi isplatni red → neisplaćene neto zarade (u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana) i neplaćeni doprinosi za PIO (za poslednje dve godine)

Drugi isplatni red → svi javni prihodi u poslednja tri meseca (osim doprinosa za PIO)T

reći isplatni red → potraživanja ostalih stečajnih poverilaca

Č

etvrti isplatni red → potraživanja nastala dve godine pre otvaranja stečaja po osnovu zajmova (u delu u kojem nisu obezbeđeni, a koji su odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom)

Slide21

P

rijavljivanje i utvrđivanje potraživanja120 dana od objavljivanja oglasaLista potraživanja

Utvrđeno potraživanje

Namirenje iz stečajne mase

T

roškovi stečajnog postupka

Obaveze stečajne mase

Stečajni poverioci

Stečajna masa

:

Celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka, a koja služi za namirenje stečajnih poverilaca kroz deobu

Slide22

BANKROTSTVO → prodaja:

celokupne imovine

i

movinske celine

p

ojedinačne imovine

s

tečajnog dužnika kao pravnog licaNamena sredstava ostvarenih prodajom i deobna masa

REORGANIZACIJA → redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa

p

overilačke klase i prioritet klasa

novi ugovor za izmirenje potraživanja – izvršna isprava

Slide23

Slide24

P

oseban režim namirenja potraživanja poverilaca na osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju Donošenje Zakona o finansijskom obezbeđenju

nova vrsta poverilaca

nova pravila u vezi sa ugovorima o finansijskom obezbeđenju

Lex specialis derogat legii generali

ili donošenje izmena i dopuna Zakona o stečaju

Ciljevi izmena i dopuna ZOS: dosledna implementacija rešenja iz ZOFO na materiju stečaja postavljanje savremenog i efikasnog normativnog okvira za izvršnjavanje obaveza kvalifikovanih učesnika na finansijskom tržištu

očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU unapređenje pravne i finansijske sigurnosti u izvršavanju obaveza učesnika na finansijskom tržištu

Slide25

Nesmetano izvršavanje ugovora o finansijskom obezbeđenju

Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja nisu stečajni, razlučni, založni niti izlučni poverioci dužnost obaveštavanja suda o namirenju potraživanja

Mera obezbeđenja i računi stečajnog dužnika

zabrana određivanja mera obezbeđenja

zabrana blokiranja računa stečajnog dužnika

Pravo na prebijanje potraživanja u stečajnom postupku

close-out netting brisan stav 4. člana 82. ZOS

Ograničenje postupanja stečajnog upravnika kod ispunjenja određenih vrsta ugovora pravo na izbor kod dvostranoteretnih ugovora

fiksni poslovi

Slide26

Nemogućnost pobijanja u slučaju ugovora o finansijskom obezbeđenju

UPPR/PR i ugovori o finansijskom obezbeđenju

mere za realizaciju plana reorganizacije

mere obezbeđenja kod plana reorganizacije

Prekršaji i novčane kazne

Slide27

Implementacija novina koje donosi ZOFO

Izuzimanje poverilaca koji su primaoci finansijskog obezbeđenja iz primene pravila stečajnog

postupka

Obezbeđivanje potpune pravne sigurnosti ovim poveriocima

Slide28

HVALA NA PAŽNJI

Dr Marija Tasić, advokat Marko Damnjanović, advokat

Knez Mihailova 11-15 Beograd

+ 381 (0) 11 630 22 33

+ 381 (0) 11 328 52 03

office@tasiclaw.com